Hokej i nestanak - S1-E05

Jao, moja vugla jebem ti tek rođeno dete da mu karlična kost puca, kao što bi rekao Nole.

To ne opisuje dovoljno adekvatno bol u glavi. Alkohol i tuča čudo učine čoveku. Opet sam zaspo obučen. Pogledo sam na komp, pola 2 popodne. Shit. Torrenti nisu radili. Komp se nekad restartovo i modem se nije upalio sa njim. Jebem ti SBB, čak i kad su dovoljno veliki da preuzme AT&T nisu u stanju da se otovore za jebene modeme. Isčupo sam produžni iz zida. Mašina se ugasila. Posle neverotavno dugog vremena u sobi je zavladala tišina. Seo sam na krevet i zapalio pljugu. Ko zna kad sam poslednji put spavao konkretno u ovom krevetu. Češće se to desi dole na kauču ili pak pored samog kreveta ovde. Piša mi se ko nečastivom. Odcimo sam se do klonje. Zaslepeo me je oštar smrad iz gaća čim sam ih skinuo, moram da počnem da se skidam i perem pre spavanja, a i posle. Kad se izložim ko neki moron u kafani oko nekih čeljadi, skorut mi se skori i kasnije kad se oznoji smrdi ko sama lepra. Iz nekog razloga pišanje se oteglo u beskraj, ko zna zašto, ja sam obično quick about it. Trgao sam se iz cele ove kvazi filozofije i krenuo do kuhinje. Ne znam gde sam spustio cigaru, jebat ga kad krene plamen i dim naći ću je ako do toga uopšte dođe. Bole me kiblaja. Sišao sam dole i objasnio frižideru da mu je bolje da bude prazan, čak sam mu pomogao u pražnjenju. Ona salama nije bila od ovih dana, možda čak i meseci. Imala je ukus ničije zemlje, ne pitaj kako to znam. Otišao sam i do onoga što je nekad bio moj orman, čista je bila samo wifebeaterka. Nisam trebo oterat spremačicu, moram nađem novu ovaj nered je sranja, ili šta god, bole me kurac ionako nikad nisam ovde. Tuš je učinio da kerovi prestanu da laju zamnom dok hodam po ulici, kripli prosjaci, begeri, džanke i alkosi su opet počeli da me gledaju sa gađenjem i cimali su me za pare. Čudo jedno. Produžio sam ka Lekxovoj gajbi da ga cimnem na kafu ili šta god ako nije umro preko neke maloletnice od droge ili šta god.
Poštar je donosio račune i guro ih u već prepuno Milketovo sanduče, krediti, kurci palci, sranja za djecu. Na sred ulice sam preskočio ruinu od nečijeg bicikla.
Bio je to divan dan u Remedy Lane.

Popeo sam se do ogromnih vrata Lexove gajbe. Jebem ti gotiku, izgleda spuki i u sred jebenog dana. Nisam ni uhvatio ručku, vrata su se otvorila. Lex je već negde izlazio sa ogromnom torbetinom.
"Hej matori, gde ćeš? Ajd na kavu."
"Ej, ajd ti prvo samnom pa idemo posle na kafu."
"Đe ideš? Ja neću ako je daleko ili ako je uzbrdo negde."
"Jebem te u te kriplske noge, ajd samnom na tekmu pa idemo kavenisat."
"Kakvu ba tekmu sad jebemu?"
"Ajd igram hokej, potplatio sam da me odma gurnu neđe u ligu da igram državni tim."
"Šta god, poginućeš al ajd."
Seli smo u kola i odvezli se čak van Dudži Daži Valley-a, skroz do arene. U pičku materinu, al ajd. Pred ulazom se skupila tona neke dece, valjda čekaju tekmu. Ušli smo na zadnji ulaz kroz garažu. Ja sam seo u kabinu uz teren a Lex se tamo pederiso i presvlačio među masom negrita, ne bi mu bio u koži. Previše kuraca u malom prostoru. Par piva i tri cigare kasnije počela je tekma. Lex je bio golman. Bratovi su se tukli, krv pada, lomi ruke, lomi noge, lomi kuk. Bilo je do jaja. U jednom trenutku Lex je ostao 1 na 1 sa protivničkim napadačem. Tenzija je rasla. Cela sala je skočila do plafona. Lik je ošutao, Lex je odbranio. Tekma se nastavila, ali Lex je ostao u savijača fazonu na sred poda. Čudno. Neka sirena se oglasila i došla su neka tri cara sa nekim nosilima i odneli ga iza. lepo sam mu rekao da će da pogine, defekt jedan. Ušao sam kod njih, Lex je bio u nesvesti. Ona ista tri doktora sa terena su nešto većali sa još drugom dvojicom koji su bili drugačije obučeni, kapiram da je došla i hitna. Sjebo sam se.
"Alo ba šabani. Šta je njemu hoće li biti dobro."
"Gospodine, vaš prijatelj je ozbiljno povređen direktnim pogotkom u levu mošnicu."
"U šta? U mudo?"
"Hmm da, gospodine u mošnicu."
"Gde ga vodite?"
"U centralnu bolnicu da vidimo šta ćemo sa njim." odgovori jedan od one dvojice u drugačijem autfitu.
"Idem i ja sa njim."
"Nema problema, ajmo onda da požurimo."
Bolnica, srećom, nije bila daleko. Dva bloka iza arene. Došli smo tamo za tipa tri minuta. Lex su odmah sprtljali u neku salu gde se nije smelo ulazit. Htedoh da zbakljam pljugu, ali neka baba mi reče da je i to zabranjeno. Jebem ti bolnice, čak ako i nisi bolestan smorićete dok se ne razboliš. Dva sata kasnije iz te sobe je ibio neki čiča koji izgleda da mu ne bih dao živicu da mi podšiša a kamoli da mi petlja oko jaja.
"Jeste li vi pratilac pacijenta?"
"Da, ja sam mu....burazer...od tetke."
"U redu, kako god. Elem ne vredi da čekate ovde više. On se neće osvestiti pre ujutru. Mošnicu smo uspešno sanirali i zaustavili smo unutrašnje krvarenje."
"U redu. Kad ću moći da ga vidim?"
"Kao što rekoh, ne pre ujutru. Idite odmorite se."
"Hvala doco, vidimo se onda sutra."

Izađoh vani, da ne poveruješ. Jebem te u ta usta bagava i tebe i loptice i maljave crnje. Uzeo sam mob cimnuo Milketa, Saja i Vuka. Rekli su da dolaze odmah. Matija je bio nedostupan. Stigli su za 10tak minuta. Opet mi je nestalo cigara, od ovih niko ne puši jebem ti dan i kad sam se probudio. Objasnio sam im najkraće šta se desilo i skontali smo da stvarno nema vajde nego je bolje da se vrnemo ujutru. Posedali smo u Vukova kola i otprtljali se nazad do Remedy Lane. Sa početka ulice se moglo videti da vatra bukti negde tamo pri kraju. Vuk je nagazio. Došli smo do moje gajbe. tu je bilo sve ok, dok je Matijina gajba gorela do jebenog temelja. Zahvatio nas je čoporativni sjeb i nevjerica. Šta reći a ne ispasti glup. Prvo Lex pa onda ovaj. Horor. Pritrčali smo nekom vatrogascu.
"Jebote jel bio iko unutra?" zagrano je Sajo.
"Ništa još uvek ne znamo gospodine, dajte nam još vremena da ugasimo do kraja pa ćemo da uđemo i da vidimo šta i kako."
Sjeb, sjeb i onda još jedan sjeb. Milke je otrčao do gajbe, koja je odmah jebeno pored da vidi jel sve ok tamo. Ja, Sajo i Vuk smo seli na trotoar. Lica su nam bila prazna. Milke se vratio posle dva minuta i doneo bocu pića. Nategnuli smo do balčaka.
"Ej buraz imaš neku poštu u sandučetu." reče mi Milke.
"Koji kurac, od kada ja dobijam išta."
Odcimah se do tamo. To nije bilo pismo. To je bio samo savijen papir, poruka. Ispostavilo se da je od Matije. Odlučio je da mu je pun kurac svega, da je vreme da se posveti humanitarnim ciljevima i drugim prioritetima u životu. Iz tih razloga je uzeo sve pare što je imao, zapalio je sopstvenu gajbu i otišao sa Unicefom u Afriku da deli žednim crncima vodu i da konvertuje kanibale na pravi put hrišćanstva. Isuse hriste. Nismo trebali da ližemo one žabe na turneji sa Meshuggah ono leto. Homie je pogubio razum.
"Ja nemam reči, ne mogu da verujem." reče Sajo.
"Bar nije izgoreo tamo jebote, neka ga đe god da je." prokašlja Milke kroz gutljaj onog viskija.
"Zajebi, ja idem gajbi ili do Protos-a, gladan sam. Sutra ćemo skontat kako i šta." reče Vuk.
"Ti si debil, jesi sestre mi. Kako možeš sad mislit na has?" prodera se Sajo.
"Glupane ti nemaš sestru, pod jedan, pod dva čovek mora jesti, pod tri za Lexa ne možemo ništa pre sutra, a ovaj je do sada možda već u jebenoj Tanzaniji." popizde Vuk.
"Ladno si u pravu." reče Milke.
Sajo i Vuk odoše kolima niz ulicu.
"Milke ajd ti samnom, zajebi, ne mogu da blejim sam, zapaliću i svoju gajbu."
"Valja buraz."
Uzeli smo onu bocu i zaboli se na trem i pili. Vetar je donosio pepeo i toplinu sa paljevine preko puta. Viski je pravi brazde u grlu. Ojele su mi se jebene butine. Nisam imao ni cigare. Net mi nije radio. Jedan ortak mi je u bolnici umanjen za jedno jaje, drugi ko zna gde je i hoće li se ikad vratit. Fizička bol nije bila bitna. Sedeli smo satima, niko nije ni reči progovorio. Razumeli smo se bez konverzacije. Ništa više nije imalo značenje. Ostala su samo sećanja i ,kao na davnim početcima, neka nova maštanja. Sunce se udavilo u dubini horizonta. Sumrak je pojeo obode stvari. I dalje smo sedeli.

Bilo je i boljih dana u Remedy Lane.

Krv, Metal, Matija, rakija, tablica od kola i naslanjač od stolice - S1-E04

Čudo je kako se ljudi varaju. Nije alkohol taj koji te opusti kad te stegnu muke oko grla, kada celo vreme gutaš nešto a ne prolazi. Prava raje je lijek. U trenutcima kad pomislim da mi je pobeda metala donijela sve što sam ikada želeo, sjebem se kad shvatim da se varam. Nešto nedostaje.
I sada sam u kafani, pored mene je Milke, burazer moj. Pijem dobro pivo, još bolju rakiju, džombam pomfrit iliti "ponfrit" kako i dalje piše u gazda Nešinom meniju umazanom uljem i sulcem, čekam da dođu ostali. Ona slatka riba što je ušla, nestala je negde među obrisima stolova, iza senki kockastih glava i masnih kosa. Milke je sedeo mirno i cevčio svoje pivo, bio je srećan što je ispo iz letargije makar na sekundu. Često mi kaže da nam zavidi što stalno pijemo, pušimo, partijamo, bar se ne smaramo. A ne zna da i to u jednom trenutku pređe u letargiju. Živote, pičko jedna. U ovom celom svom konemplativnom i sebičnom ronjenju ka dnu života počeo sam nesvesno da frfljam razna sranja sebi u brkove. Milke me pogledo blago telećim, ravnodušnim pogledom.
"Buraz bre, jesi ok?"
"Ma kul sam stari, kul sam, ovo je samo jedan od onih mojih trenutaka."
"E zajebi me toga kad sam ja sa tobom, kad god smo na pauzi od metala, ne gledamo se često zato iskuliraj i daj da granamo!"
"A i to što kažeš stari, jedno veče raspada više ili manje ništaneće promeniti."
U tom trenutku vrata lupiše o čiviluk iza njih, čulo se samo jedno preglasno:
"Zggggggaaaaaaaaaaaaa" zaurlika Matija
"Des bre mala, ajd sedajte."
Lex i Matija sedoše prekoputa, e a Milke je ostao da predsedava stolom, na čelu.
Gazda Neša po automatizmu samo donese još kompleta.
"Lex bre, šta je sa Nemanjom i Darthom?"
"Spavaju još su komirani, usput LH javlja da su Luku odvezli da malo "odmori" u bolnicu. I dalje divlja ko majmun niko ne zna kad će da ga prođe ona mrlja. Sad će nekad da svrate i Vuk i Sajo."
Prošlo je podosta vremena od kako smo svi bili zajedno na istom mestu. Moglo bi nešto i da se radi u skorije vreme. Veče je teklo polako, rakija je očajnički pokušavala da sustigne pivo koje je teklo u rekama. Pomfrit i kobasice su postali nebitni. Iako kafana ne radi do kasno u noć mi smo znali da iskoristimo vreme koje smo imali. Pripišalo mi se grozomorno. Odgegao sam se do wc-a. Pasja hladnoća je činila da se naježim ko pička, odakle sve to dolazi nije mi bilo jasno a ni bitno. Pišaća se dimila ko da je decembar mesec. Od krompira i piva se nadimam, pokušao sam da kenjam, nije išlo. Bole kurac, prdeću ko brav. Voda je previše hladna da bi se prale ruke, zapalio sam pljugu umesto svega toga. Kad sam se vratio do stola izvalio sam da su Vuk i Sajo stigli. Elderi metala su bili ponovo na okupu, celi bend je bio tu. Retko se to dešavalo ovihi dana, ko jebeni entmut. Godinu i više dana je prošlo od poslednje turneje, a album tek nije snimljen bar dve godine. Propast. Ima nešto što te pretvori u lenčugu, kada dobiješ neke stvari koje si hteo pola života, a sada ih imaš kad hoćeš.
Pivo na pivo, rakija na rakiju. Pivo za vrat, rakija po stolu, pomfrit po podu. Svi smo granali. Sa Matijinog telefona je krčila i prštila muzika, i dalje neki novi Porcupine. Gazda Neša nas je utišavao. Vuk se ubandačio, nije mu bilo dobro. Pričao je tome kako ga muči što mi ne radimo kurca, a on sad mora da ide i da nosi helanke na turneji sa Heterom i Tokio Hotelom.
"Ajmo negde da se nosimo u kurac da pravimo sranja. Zgaaaaa."
"Ajd meni isti kurac, dok god nisam gajbi." reče Milke.
Kolektivno se složismo.
"Gazda Nešo, stavite ovo na LH-ov račun i dajte mu kad ujutru dođe na doručak, neće on imati problema sa tim."
"Ok, nema problema, ajd vidimo se." zagrowla Neša.
"I gde ćemo?" upita Sajo.
"Ajmo do "il pleut" tamo uvek ima dobre ekipe." kaže Lex.
"Ajmo. Jel iko u stanju da vozi?"
Pogledasmo se kolektivno u znak neodobravanja.
"Ništa idemo tabanusom."
Il pleut je klub na samom obronku Dudži Dadži Valley-a. U suštini fensi mesto, al ajde negde mora da se bleji kad se zatvori kafana. Do tamo ima dobrih 20tak minuta hoda od kafane. Nestalo mi je i cigara. Matiju sam smorio da mi da bar kutiju, on je uvek imao. Zapalio sam jednu, osećao sam se ko da nisam pušio plućima već mozgom, stvari su postajale još mutnije. Već mi je bilo žao kola i varijabilnih objekata usput. Nisam ni završio misao već se ćuo dobro poznati zvuk. Pet šest metara dalje video sam siluetu retrovizora u vazduhu. Jedan od najstarijis sportova koje smo razvili. Popularna "krčagija" iliti krčenje retrovizora sa kola uz put. Za ovu namenu Matija i ja smo nabavili i male policijske pendreke popularne "pepavce" da retrovizori lepše lete.
"Zgaaaa." zaurlika Vuk i počupa neke tablice.
"Hahaha. Ove još uvek nemam."
"Glupane naravno da nemaš ne postoje dve iste tablice." procijuka Sajo.
"Ergghhh, debili. Nikad mi neće biti jasno što vam to treba. Umesto da ste ovako graciozni ko ja." prolupa Lex.
"Matori kad bi bio ko ti odgrizo bi sebi kurac. Jebo te Vile Valo, ili sti već njega, kako god da je bilo." kaže Milke.
Smeh je bio zarazan i kolektivan. Noć je zvonila od krckanja ogledala i savijanja tablica.
Put na kraju naravno nije trajao koliko je trebalo. Sat vremena smo ugnjetavali trotoare, tuđa kola, žardinjere i telefonske govornice. Pred nama se napokon ukazao "il pleut".
Masivna, old school građevina sa par reflektora ispred i par čuvara koji su radili kao obezbeđenje čiji kumulativni IQ je bio manji od žive ograde pored koje su stajali. Lex je kao i obično kreno da se raspravlja sa svima i da se vređa jer oni balvani hoće da odrade pretres. Sajo je svojom kvazi umirujućom bojom glasa smirivao situaciju. Ovo ništa neće izaći na dobro. Na kraju smo svi ipak ušli bez pretresa. Il pleut je realan dizeldorf od kluba, dizel do dizela i avangardni liberalni likovi sa pletenim torbama i šalovima na +29 stepeni. Slatko. Matija i Sajo su se pekli na sve te urbane klinke pa ajd neka im. Seo sam za šank. Stolica je klackala. Pored svog tog kiča imaju jebene funjave drvene stolice. Debilizam je kao materija, ne da se uništit niti do kraja shvatit.
"Danu mala vamo kajsiju i pivo, a ovim ostalim šta hoće."
"Kojim ostalim?"
Okreno sam se, u masi sam video sam Milketovu ćelu i Vukovo žbunje od kose.
"Alo ba konji, ajte vamo." izerah je kilmisterizovanim glasom.
Vuk je onako pijan suptilno raskrčio put kroz masu.
Sedoše i oni na šank. Na Milketu se videlo da mu je do jaja, ali i da mu je žao što je veče poomaklo. Bliži se jutro, bliži se gajba. Vuk je, kao i uvek kad se napije, dobio facijalis. Seli smo, uzeli neka pića. Tukla je neka grozota od house-a. Realno smo seli i krenuli da se dogovaramo kada i gde ćemo da se nađemo da pravimo demo-e za album, red je više bio. Opet pivo na pivo, a rakija trči za njima. Mozak se polako usirio a onda skašio. Taman sam počeo da shvatam da mi se motorika totalno kripelizuje i da ću verovatno da visim o nečijem vratu dok se ne vratim gajbi, kad de žamor ljudi iza nas postao naglo glasniji. Muzike je stala, čula se samo lomljavina. Okreno sam se preo ramena i na drugoj strani sale video Lex-a kako se unosi nekom liku tri puta njegove veličine a na podu već leži neki car i Sajo mu drži nogu preko labrnje. Prgava Crnogorska narav je pobedila opet. Ne bi se uzbuđivao da nisam video kako im od pozadi prilaze ona dva balvana sa ulaza u klub. Vuk je pre mene skapirao šta se događa i već se probijao kroz ljude pokušavajući da prođe mamlazim i pukne ih sa leđa, Milke je otišao sa njim. Ko zna gde je bio Matija. Vuk i Milke su zakasinili i prvi od mamlaza je već dovatio Saja i kreno sa de čupa sa njim. Okreno sam se sve sa stolicom, stegao sam rukom rukohvat, počupao sam rukohvat sve sa naslanjačem i u drugu ruku i pošao da skakućem sa jednog barskog stola na drugi pravo prema njima. U tom trenutku Matija je ispao iz klonje, sjebo se, povadio utoku i kreno da urla. Nastala je opšta gužva, panika i makljaža. Onaj preveliki lik je dovatio Lex-a navalio ga na sto i krenu da ga puni šakama. Zaleteo sam se, kehno ga naslanjačem po glavi, Lex ga je svalio pored stola i kreno da ga puni kriglom. Sajo se izkoprcao od onog balvana tako što ga je ujeo za glavu, debil je zakukao a Sajo ga ja uzeo zalivat šakama. Drugog balvana su stigli Milke i Vuk, onda ga je Milke držao dok mu je Vuk objašnjavao osnove francuskog, pijanog kung-fu-a. Matija je mahao utokom pred ekipom od oba bagera koji su srali Lex-u i Saju. Ja sam stajao pored Lex-a i Saja i manijakalno mahao kriglom i naslonjačem od stolice da neko ne prtrči slučajno. Sve bi bilo totalno kul da se na vratima nije pojavio gazda kluba sa pumparicom i kreno prema nama.
"Go kurac, hiljadu ti jebem majki. Ajmo svi napolje, polazite!" uzviknu on.
Milke ga nije ni čuo ni video pa je dobio kundak u potiljak. Vuk se iskobeljo, uzmako povuko Milketa vani. Ja, Sajo, Lex smo krenuli sa druge strane kluba, Matija je za nama išao i dalje mašuči utokom da nas neko ne prati. Izvalio sam da mi je nešto po nozi mokro i da boli ko sam nečastivi. Zastao sam i izvalio komad stakla od boce zabijen u list. Mora dok sam preskako one stolove da sam se nagrdio a nisam ni skonto. Milke je bio obeznanjen, a Sajo i Lex su bogarali i pretili u pravcu kluba. Sve bi se dobro završilo da za nama ipak nisu izašli svi oni balvani sa kojima smo se kačili. Trčanje nije bila opcija, ne sa mojom nogom i obeznanjenim Milketom. Zaslepela su nas duga svetla kola koja su stala ispred nas. Vrata su se otvorila. To su bili Nemanja i Darth sa njihovim hipi kombijem. Kako, kad i gde? Nisam postavljao pitanja.
"Ajde bre upadaje budale!" zavika Darth.
"Opušteno matori, evo ih idu." kaže Nemanja.
Ukrcali smo se pozadi zatvorili vrata. Nemanja je zgazio kombi i okrenuo se na put ka Remedy Lane. Svi smo se skupili oko Milketa, Sajo ga je cimao i cijukao iznad njega.
"Mišu, jel ti ok? Probudi se bre!"
Otvorio sam jedno od piva u kombiju i polio ga po glavi. Naglo se probudio i na shvatio suštinu bola od kundaka u vugla.
"Mamu vam jebem, što prosipate pivo." prokašlja on.
Svi zahorgasmo u smeh. Matija je bio neumoran kao i obično.
"E, Nemanja pusti neki slejer!"
"Nema problema matori, pusti šta god hoćeš."
Uz Raining Blood i krimizno jutranje nebo preko kojih se pesma nadovezivala na Milketovu rascvetalu lobanju, hipi kombije gutao asfalt ispod sebe.
Bilo je to divno jutro u Remedy Lane.

Where tha fuck are them? - S1-E03

Polumrak, ustajali vazduh, cela soba u kršu, pikavci, flaše od piva. Ni traga ni glasa ni od Nemanje ni od Darthmaula. Trip. Gde su koji kurac? Kroz glavu mi je prošlo hiljadu varijanti. Gajba je inače uvek tip-top, zika drma i partija se po celi dan. Koji su nas kurac zvali da dođemo, pa sad ih nema a kroz gajbu ko da je prošao tajfun. Ja sam izgleda bio jedini koji je o ovome razmišljo, Lex je samo seo i zapalio pljugu a Matija je već bio zarovljen u frižider. Kontam da odem na sprat da vidim da nisu gore. Popenjem se uz stepenice, gore još groznije, sve sjebano u kurac. Blah, uzmem neko jedva načeto pivo i vratim se dole. Matija je guljao nešto iz frižidera nisam hteo ni da pitam šta je, Lex je šutao PES. Sa kim ja blejim jebem ti život.
"Ajmo odavde, vidite da ih nema. Sve mi je ovo čudno u kurac. Možda bi valjalo da ih potražimo."
"Ae, šta god, meni je svejedno." prokašlja Matija.
"Ja ću onda da javim Saju da nema ništa od bleje da se ne cima." kaže Lex.
"Pa samo mu pusti sms."
"Taj rad."

Ušli smo u kola i krenuli nazad ka Remedy Lane. U tom trenutku Matiji stiže poruka od Darthmaula. "Brate, pomagaj ovaj je lud. Iza Sky magacina sm" Nije čak ni otkucana do kraja. Zgazio sam po gasu i zapičio prema Sky Holding zgradama. Čim smo skrenuli iza video sam Nemanjin hipi wolkswagen kombi. Stali smo i ispali vani. Matija je pritrčao i pokušao da otvori vrata.
"Brate ovo ne biva." smori se on.
"Čekaj ba, sad ču ja da čuknem staklo. Odmaknte se."
Kehno sam u staklo laktom, što i nije bilo pametno jer sam prebrojo sve zvezde, al staklo je puklo. Ušli smo unutra i našli Darthmaula i Nemanju obeznanjene. Neko ih je dobro čukno u glavu. Skembali smo ih kod nas u kola jer kombi nije hteo da upali i odvezli kod mene na gajbu.
Posadili smo ih na krevet, i dalje su bili obeznanjeni.
"Matori, aj nakvasi neki peškir u klonji i ponesi vamo da ih brate razbudim." rekoh Lexu.
"Nema frke, evo odma."
U trenutku sam se usro. Jebote šta se desilo koji kurac.
"Evo brate peškir, usput jebote kako ti smrdi u onom kupatilu. Šta ti radiš tamo? Skupljaš govna?"
"Ma duvaj mi kurac idi sad tamo opet i donesi i kacu vode."
"Brate nema šanse."
"A glupani obojica, evo ja ću." popizde Matija.
U tom trenutku Darthmaul se probudi.
"A brate koji kurac, pička materina, koji debil..aaahhh. Moja vugla."
"Koji vam se kurac desio? Ko vas je krkno i ostavio tamo?"
"Ma nije nas niko ostavio. Izašli smo svi zajedno. Sva trojica."
"Koja trojica? ko je treći?"
"Brate, pazi evo ti priča. Donese Nemanja neku novu mrlju i fazonu je ajd zovemo ekipu pa pravimo ludilo, i tad vas je zvao. U neka doba banu Luka Jurke iz Hetere. I kao ajd bleja. Smrljamo tu svu novu mrlju i brate Luka poludi. Kreće da lomi po gajbi, brate ludilo. Nemanja bio u fazonu ajd da ga vodimo odavde, brate zapaliće mi kuću. I tako je i bilo, seli smo u kombi i brate dok smo izbili do Sky, ovaj se razulari u kurac. Kehnu Nemanju u vugla onda i mene. Budala, čudi me kako ne izginusmo."
U tom momentu probudi se i Nemanja i kreće ista lavina psovke i kletve. Matija i Lex već prete smrću kad nešto krenu da horga vani, ljulja se cela gajba. Pogledam kroz prozor LH mi sleće u dvorište helikopterom. E do jaja, evo ga i ovaj. Iz helikoptera izađoše LH i Gonzo.
"Ej Matija, Lex, ajd sklonite ovu dvojicu gore u sobu samo dok ovi ne odu. Ok?"
"Nema frke, evo sad ćemo." reče Lex.
Oteturaše se uz stepenice.
Naravno, bez zvona i kucanja, LH uklizi u dnevnu sobu. Ovih dana nije silazio sa svog novog fancy električnog trotineta, tako da mi ga je sad vozio i po gajbi. Gonzo je nosio novine pod miškom, nisam ga video odavno. Njegova mikrofonka je postala epska, ta veličina je za divit se.
"E koji kurac, šta ste to ti i ovi tvoji napravili od Luke? Eno ga lud skace i lomi mi po garaži." reče LH.
"Brate nemam pojma, valjda se negde namrljao, nemam ja veze sa tim."
"Nebitno, imamo bitniji problem." veli Gonzo.
"Šta je?"
"Macan je slomio obe noge."
"Kako bre?"
"Ne znam kako da ti objasnim prilična je bizara."
"Ajde nemoj sad da smaraš."
"Brate otišao je tamo kod srednje škole i smarao je neke curice. Onda im je naišao matori i prebio ga papagajkama. Bolesni idiot."
"Pa ne zna se ko je veći taj matorac ili Macan. Sto puta sam mu rekao da se ne muva oko škole neko će ga ubit. A ta "fascinacija" decom je bolesna."
"A ti mu imaš šta reći, i ti i onaj Lex i Matija, grozota. Trebalo bi da ste u zatvoru" reče LH.
"Pa od čega bi ti onda živeo. hahahaha"
"Ajd prekinite obojica." poskoči Gonzo.
"Ovo mora da se riješi. Kako ćemo na turneju sa Tokio Hotel reunionom ako nemamo gitaristu. Zapravo sad ne znam jel možemo i na Luku da računamo pošto je i dalje lud. Uhhh trebo sam ostat u Apocalypse ili svirat narodnjake po Trebinju. Sa Heterom samo glavobolja, sve ludaci, rock starovi, samo se Coa oženio i stao normalan."
"De Gonzo ne seri, reci kakve sve ovo veze ima samnom?"
"Brate, ajd odradi tri-četiri svirka, skontaćemo da se provučemo sa jednom gitarom."
"Nema šanse ja helanke neću da nosim, previše sam debeo za te akcije, a ni kosu neću da tapiram. Cijeli taj vaš glam - black metal trip mi je bizaran."
"A brate šta bi te koštalo, a i LH bi ti dodao lep procenat za to jelde LH?"
"Naravno matori." promrmlja LH guljajući neke jabuke sa stola. Neka mu ih, ne zna gde su sve bile.
"Brate ja to stvarno ne mogu, pitajte Vuka on je već imao makar te black metal egzibicije. Plus kapiram da vam neće tražit ni procenat, ali možda.."
"Bravo, idemo odma tamo. To je sto puta bolja priča" prekinu me LH
"Koja si pička ne vjerujem. Al ajd, kako hoćeš reče Gonzo. Javi se sutra za neke kafe po gradu."
"Hoću, ajd vidimo se."
"Aj" odmahnu Gonzo.
Lh je naravno otišao a da se ni ne javi. Kuća se zatresla i helikopter ode 11 brojeva niže niz ulicu. Takvo vozikanje mora bit protiv nekog zakona, al jbg, kalifornija, sve je ovde rastegljivo.
Popeo sam se na sprat da vidim kako su ona dvojica. Obojica su spavali, kapiram da su se raspali napokon od cele egzibicije danas. U susednoj sobi, Lex i Matija su šutali Fallout Multiplayer.
"Hoće li iko od vas kafu ili tako nešto ili da odemo po neki has?"
"Ja jok, ja sam kul. Imam pivo i ok." reče Matija.
"Kod mene isto." složi se Lex.
"Oke onda odoh ja bacit đir pa se vraćam."
"Ae." reče Matija.

Sišao sam dole, zapalio pljugu i izašao vani. Definitivno moram da izvadim ovaj laptop iz cvećnjaka, ajd u povratku ću. Pade mi na pamet da vidim šta radi Milke. Pređoh preko puta, ništa lepše od velikog loga Slayer-a, uh. Na prilazu, Milketov baštovan mu pere Escalade-a.
"Hahahah pa šta je to Urliče, sad i kola pereš."
"Dobri gazda mi je rekao da će mi dat 6% povišice ako mu budem prao i kola."
"Lepo od njega, jel i dalje petljaš oko bubnja."
"Ma jok, kad nešto ne ide, ne ide."
"Realno matori, jesi se skrpio za gajbu."
"Ma jok, odem tako skuntam ili ovde u garaži ili tamo u paščaru sa Noletom. Jedan drugom grejemo leđa, lepo meni lepo njemu."
"Ok, te slike nisam morao da imam po glavi, ajd odoh unutra vidimo se."
"Ajd, poz."
Uđoh unutra. Lepi žuti zidovi, sa belim ornamentima pri vrhu. Predivan gipsani rad preko plafona, izgleda kao nešto što bi Brodar napravio. Miris čušpaiza se provlačio kroz vazduh. U dnevnoj sobi Milke sedi na podu zatrpan tonom igračaka valja se sa decom. Pravi porodični čovek a ne ovakva bukva ko ja. Mada ja kapiram da bih jedan samo poludeo i skočio sa vrha onog nebodera kojeg LH zove svojom kućom.
"Des bre buraz, šta ima." ustade Milke oduševljeno.
"Eo došao sam da te odvedem na jedno pivo, al vidim da si zauzet."
"Ne, ne, ne MOLIM te ajmo na to pivo."
"Hehehe ajd ok."
"Draga, idem važnim poslom sa Metalom do LH-a da se nešto dogovorimo." uzviknu on.
"U redu dragi, kupi usput griz i vanilin šećer, znaš da si obećao da ćeš mi napraviti lep kolač večeras." začu se ženski glas iz susedne prostorije.
"Naravno draga, naravno." uzviknu on i promrmlja nešto u zube.
Izašli smo vani i seli u escalade i odvezli se do 6 i 400. Milke je svo vreme kukao o pelenama, puderima, kuhanju i veš mašini. Ja sam uglavnom razmišljao šta se bre desilo sa trash metalom od kako mu je vođa postao ovakav porodični čovek i kako sam uspeo da zaturim cigare. Jebeni baštovan me je opet odžepario. Matori šibicar.
"Baštovan ti je i lopov pored toga što je loš i baštovan i bubnjar."
"Znam, al šta ću kad se uvek smilujem na sirotinju pa ih držim da mi rade takva sranja."
Parkirali smo se tačno ispred ulaza u 6 i 400, ušli unutra tamo standardna klapa.
"Hoćete vi u onu vašu ložu iza?" pita gazda Neša.
"Ma jok bre ovde ćemo, danu nam samo dva piva, jedno svetlo jedno tamno, bokalčić kajsijevače i oval pomfrita sa onom tvojom domaćom kobasicom."
"Nema problema." reče on i odgega se prema šanku.
"Ajd zovemo ostatak ekipe pa da popijemo po jednu, onoj mojoj ću da javim da me LH iznenada posla u Kinu ili tako nešto, tamo negde nešto bitno da radim." reče Milke.
"Taj fazon, ajd cimaću Lexa i Matiju pa ako su se Nemanja i Darthmaul probudili, skupiće oni ekipu."
"Šta je bilo sa Nemanjom i Darthom?" upita Milke.
"Ne pitaj buraz, duga i besmislena priča."
Uspeo sam u džepu da nađem slomljenu cigaru, zapalio sam polovinu sa filterom. U kafanu je ušla curica ko bombona, imam tetku iznad dupeta, jebeni bulls eye. Eto mi zanimacije za večeras.
Poslao sam poruku Lexu da skupe ekipu pa da se grdimo. Stigla su piva, rakija i pomfrit. Veče je tek počelo.


Sledeća epizoda, epizoda koju ste čekali:

"Krv, Metal, Matija, rakija, tablica od kola i naslanjač od metalne stolice" - S1-E04
Nedelja 15.02.2009

Dobrodošli u Remedy Lane - S1-E01-02

"Ovo je priča o bendovima, ekipi na trnovitom putu kad pobedi u ratu za metal." - Mr.Metal
"Unikatna avantura." - New York Times
"Prelep primer kako upornost dovodi do ostvarenja ciljeva." - Oprah Winfrey
"Totalni metal" - Conan O'Brien

Probudio sam se. U ustima mi se jezik lepio za nepca. Memla. Osećaj mrtvog debelog dabra u stomaku. U trenutku skapiram da sam na podu pored kreveta, komplet obučen sve sa patikama na nogama, jebem ti plastikovac*. Epski grozan smrad je dolazio iz klonje, kapiram da sam nočas u neko trenutku kenjo i da sam zaboravio pustit vodu, opet. Kreten. Komp je blejao upaljen, na Firefox-u tab je na Facebook-u, 41 notifikacija, jebale vas aplikacije. Ustao sam i zapalio Drinu, pustio sam vodu jebenoj klonji, otvorio prozor i zatvorio vrata i za sebe. Kao i svako jutro, ritual: kafa i internet. Bio sam u odjeći od juče, što je prilično bazdilo, al od hladnoće i od smrada u klonji, mrzilo me da se kupam. Kad krenem vani zapraću se malo i navalit na sebe tonu dezodoransa. That will sufice. Na netu isti kurac, svi il spavaju il se bude il kukaju na posao il se bedače na facebook statusima. Nisam pošteno ni otvorio oba oka a već sam se smorio ko Džej na košarci. Umirem od gladi, mogao bih do pekare il do Protos-a. Videću. Pustio sam HD ripove SG-1 da se skidaju na torrent i kreno. Izašao sam na trem, laptop mi je ležao u saksiji, jebem ti plastikovac al stvarno. Vani je upeklo sunce iako je jebeni Januar, samo tanako staklo ray-banki me štitilo od beskrajne agonije žmirkanja kroz mamurluk.
Bio je to divan dan u ulici Remedy Lane.

Već deset godina je prošlo otkako smo se kolektivno svi naselili ovde i za svo to vreme ja glumim nekog šefa a na kraju zapadne me jedna od tri kuće koje su najdalje i od pekare, prodavnice i Protos-a. Od kako smo uspešno počeli da širimo i prilično da se bogatimo od metala, ja živim u ulici Remedy Lane br. 18, Matija (naš bubnjar), je odmah preko puta u 17. Desno od moje gajbe je prazna, polu raspala golema garaža koju zovemo Paščara, često tu horgamo pijani da ne bi izlomili gajbe, takođe to je mesto gde naš vozač i DVD producent Nole često i kunta. Činjenica je da se i sad vidi ko je šef, naš agent i manager Bratislav poznatiji kao Mr.LH ili Large Headed je izgradio jebenu vilu od onih 10% ili više koliko nas dere. I to uzeo je jedinu dobru parcelu u celoj ulici, na malom uzvišenju levo od moje kuće, ja mislim da je to broj 22 ili 24, ne idemo tamo često sve se rešava putem telefona ili mail-a. Kada već pričamo o šefovanju, naš kumulativni kum Lex (naš cenjeni vokalista) već neko vreme živi american rock star dream u vili koju je podigao odmah pored LH-ove. Njegova kuća je identična replika Louise Vanderbiltove poznate Vanderbilt gotik vile. Čujem da on i Tommy iz Boneyarda privode tamo svašta, Nole mi je spominjao da jebu maloljetnice na kamione, jebem ti pauze na turnejama. Kao narnolmalniji među svima nama, Mish Magua (naš basista) živi sa svojom ženom i troje dece odmah preko puta LH-ove kuće u broju 21. Čovek ima sasvim lep život, sa porodicom kerom, escalade-om. Jedini rock star izlet koji on ima je njegov baštovan kojeg je unajmio da mu za sitne pare odršava golemi logo Slayera koji mu bleji na travnjaku. Baštovanovog imena se ne sećam, samo znam da je bivši teniser iz Danske, i da je jedno vreme svirao sa nekim bendom iz San Franciska koji je propo radi same svoje gluposti. Blah, ne pratim ta sranja, verujem da bi Sajo (iliti naš dj-klavijaturista) to bolje znao da vam objasni. Mada ja da sam vi, ne bih se cimao skroz dole do Dudži Dadži Valley-a gde je on sagradio svoje kokcasto, nepraktično arhitektonsko govno i gde po celi dan drnda dugmad i zove to sviranjem. Čujem da ovih dana i snima neke jadnike i kao uči ih kako i šta da se radi da im sound bude dobar, pa im onda uvalja korgovih semplera iz Sky Holding maloprodaje. Blah, moramo ponovo da se okupimo, da širimo metal, snaga mu slabi po celom svetu.

Rekoh sebi, zajebi pekaru idem do Protos-a. Dan je najbolje početi sa 500 grama mesa.
Otvorio sam vrata u stilu Vajat Erp i zatekao sam poznatu scenu. Prota je pekao leskovačke uštipke, a za šankom su sedili, čekali i balavili Vuk (inače naš gitarista) i Fikus (kantautor koji je zajebo i Dave Matthews-a sa svojim State of Grey projektom). Za Vuka je inače misterija sa kim se jebeno jebao da dobije jedinu kuću na idealno najmanjoj udaljenosti od pekare, prodavnice i Protos-a. Al jebiga, ipak on po celi dan i bleji tamo.

Jebeni uštipci su mirisali baš kako treba, uff.
"Des bre, Metal?!" zagrokta Vuk daveći se u u zalogaju mesa.
"Eee" promumla Fikus.
"Eoo, svrno da jedem. E bre Protiću baci mi jednu punjenu da se friga i danu jedno pivo vamo ok?"
"Nea frke matori" reče on i zavali mi petaka onom rukom od ulja i komadića mlevenog.
"Šta je tebi? Izgledaš ko kurac. Šta si natakario te cvike" profamfla Vuk, opet kroz zalogaj.
"Ne sere se dok se jede, glupa francuščino" čušnuh ga preko glavurde.
On se zagrcnu na tren i posisa život iz limenke Nikšičkog.
Čudan je to čovek, pored svog piva koje možemo sad da pijemo po svetu car i dalje plaća grozne pare da mu avionom šalju i limenke i buriće Nikšićkog. Sa druge strane tu je Fikus, čovek koji je sve uz muziku postao i svetski poznat digital artist, dizajner. Tek izabrani novi predsednik 46ti predsednik USA, Edward James Olmos, ga je unajmio da napravi istorijski podvig, da redizajnira i grb i zastavu amerike. Fikus je u duhu da će da im napravi neko sranje od umetničarenja i da če da ih orobi za pare.
"Eo je matori, šta ćeš od priloga? Ej bre, probudi se!" Prota me čuknu po cvajama. Opet sam zaspo stojeći, sick shit.
"Reci šta ćeš od priloga."
"Daj urnebes, kupus i pavlaku. I daj to pivo bre, ako imaš Becks biće ok."
"Eo ti, na koga ovo da pišem?"
"Piši na Lex-ov račun, ionako mi dođe neka za piva od sinoć."
"Oke, meni još bolje on bar plaća svoj račun za razliku od tebe šibicaru jedan."
"Ma duvaj ga majmune."
U tom trenutku vani se čulo neko tutnjanje i horganje. Uzeh i pljeku i pivo pa rekoh da vidim koji kurac. Izađem ispred, kad ono nigde ništa, skontam da tutnja odnekud ozgale. Pogledam u nebo kad ono helikopter sleće. Blah, trebao sam da znam LH dolazi na doručak u Protos. Mahnuh ekipi unutra i požurih da zbrišem dok ovaj nije sleteo i izvalio me da sam tu. Dugujem mu i neke pare a i neke albume po ugovoru. Zabio sam se iza Protos-a dok ne prođe cela ceremonija ulaska, tamo iza izvalim Vitni Hjuston se jebe za fix i za krek. Sick shit. Kontam zabošću Vukovog novog Hummera H5t i zbrisat. Objaniću mu kasnije. Sedoh u kola, sve smrdi na pivo i čarape, jebem ti francuze i liberalizam i sve to. Upalio sam plejer, unutra naravno novi Mastodon, vrh. Taman što sam kreno gajbi, zvoni mi fon.
"Zgaaaaaa"
"Nnnnnnrnnnrnrrnnn"
"Desi glupane"
"Matija, puši mi kurac. Eo bežim od LH-a, kontam zabost gajbi i malo drkat gitaru. Ti?"
"Ma jebeš to ajd idemo po Lexa i Budu pa idemo do Nemanje i Darthmaula da se kidamo. Nismo došli živit u jebenu Kaliforniju da sjedimo po cijeli dan."
"I to što kažeš. Ajd piči ti tamo pa ću vas sve pokupim autom, zabo sam Vukovog Hummer-a"
"Hahahaha, iskustvo" izkljrklja on kroz smeh.
"Ajd pa se gledamo, metal."
"Slejer"
Skonto sam da sam osto bez cigara, smor. Kod Vuka u kolima naravno nema ništa, mada sam izvalio njegovo precious Nikšićko na zadnjem sedištu. Sweet. Zastadoh kod gajbe. Uletih, zgrabih dve kutije cigara, bacih pogleda na SG-1 torrent: 64%, nice. Kupatilo je i dalje smrdilo na govno, baš sam mu jebo kevu, zajebi. Dok sam ulazio u kola skapiram da imam neke pošte u sandučetu, ahhh mrzi me da se vraćam. 5 min kasnije sam već bio u Lexovoj gotik vili. Ništa gore, nego kad uđeš negde a ono mrak, još gora memla nego kod mene, garderobe što muške što ženske po podu. U dnevnoj sobi Vile Valo spava na kauču, oko njega tipa 300 piva i cigara, neke tri ribe koje za divno čudo i nisu izgledale tako mladoliko. Jedna je čak bila i podebela. Lex je verovatno gore. Upao sam mu u sobu, iššššš bio je sam. Upalio sam svetlo.
"Ajd ustaj glupane, idemo da pijemo"
"Aaaaa, stari, glava mi se raspada, al ajd" promrmlja on glasom ala Kristofer Li.
"Daj samo da se tušnem pa palimo."
"Ajd, ajd, samo polako. Odo ja dole zapalit jednu."
Zatvorih vrata i strčah dole. Taman zapalih pljugu kad upada Matija.
"Jel onaj zift budan?"
"Jest, sad sam ga probudio."
"Ajd vamo sjednemo samo dok se istušira pa palimo po Budu. Jesi se čuo sa njim?"
"Jesam. Danas će morat da izda akciju na probama je sa novim bendom za onaj side projekat što radi sa ovima iz Isis-a."
"Ahhh do jaja. To moram da čekiram, čim snime nešto."
Nisam ni pola pljuge zbakljo, silazi Lex. Jebeno, brzo tuširanje. A opet sa druge strane on je tanak čovjek, nema ko u mene kulje pa da mu se zaturaju tako stvari.
"Ajd, hoćemo da krenemo?" reče on, malo boljom verzijom Kristofer Li glasa.
"Ajd, može. A šta ćeš sa Tomijem i Valom?"
"Ništa, jebat ih neka kuntaju."
"Hehehehe, jel ti to tu Vile Valo opet? Šta jeste se svi noćas jebali zajedno. Hahaha." oduševljeno zagrana Matija.
"Ne pitaj, neke slike ti ne trebaju u glavi." reče Lex i izađe vani.
Potrpasmo se u kola, svi otvorismo po jedno od Vukovih precious Nikšićkih i pravac Dudži Dadži Valley kod Nemanje i Dartmola.
"Ej, možda je i Sajo gajbi možemo i njega da pokupimo kad smo već u Valley." reče Lex kroz ono pivo.
"Ajd može, nije frka. Samo da nam opet ne navali nekog jebenog dizela da nam bude tag along, kao pročli put onaj metol Junior Jack."
"Neće valjda, posle onolikog napuša od onda." reče Matija i obrisa cvaje o majicu.
"Ništa, vozi zi do njega pa ču ja to već da sredim." dobaci Lex sa zadnjeg sjedišta.
"Oke. Daj mi vamo još jednu limenku tog Vukovog sranja."
"Eo, matori."

Sam Dudži Dadži Valley je na nekih 15tak minuta vožnje od Remedy Lane-a. Nije frka otić do tamo, al to je skroz suprotan svet našem pa često smaraju šabani pa moramo da ih bijemo.
Sajova gajba je bila blizu Nemanjine pa smo bili u fazonu zabost kola kod njega i onda pjehe do Nemanje. Na obodu doline se ukazala ogromna staklena, kockasta tvorevina. To je Sajova gajba, odmah iza nje na nekih 200 metara posle golf courta je kolemi kompleks Sky Holdinga, okovan u alko bond fasadu. Ruglo jedno od zgrade, ali tu je bila bitna funkcija. Kad smo došli ispred Sajove gajbe izvalio sam da je otvorena garaža. Stao sam ispred, zgombali smo po još koje Nikšićko i ispali iz kola.
Sajo je bio garaži, glanjco je jedan od tipa 50 motora koje je imao i iako je imao celi odred ljudi koje je plaćao da mu održavaju mašine, on je sam glanjcao neke od njih. Za sve to je naravno imao neku emo sentiš priču zašto to radi, da ti se smuči život dok odslušaš.
"E ljudi! Otkud vi? Šta ima novo?" graknu on onim pijačastim labrnjama.
"Eo došli po tebe pa da idemo kod Nemanje i Darthmaula da zapartijamo po jednu. On je zvao Matiju i reko da skupi ekipu pa da banemo." rekoh i bacih opušak na travnjak. Malo je reči da se primetilo da je Sajo ispizdio zbog toga.
"Dobro, ajd samo da obučem nešto komotnije i silazim. Sačekajte me tu."
"Oke boss, ajd požuri. Malo mi se piša a neću ti baš na travnjak, nisam neki divljak. Hehehe."
"Ma puši kurac siso jedna." propišta on i ode uz stepenice.
"Ej krenućemo mi polako pa nas ti stigni, znaš gde smo." prodra se Matija.
"Ajd ok." zacvili Sajo sa prozora.
Odmah malo niz put je bila Nemanjina gajba, najveći trip od svih. Elipsoidni, umetnički monument od vile. Bela fasada i crveni stopsol prozori, ljepota. Čudno nam beše što se ne čuje nikakva zika, obično pola ulice trešti od neko psihodelik užasa. Čak su i svetla bila pogašena. Meni se ozbiljno pripišalo pa sam ipak stao kod prvog drveta u Nemanjinom dvorištu da ga osveštam. Matija i Lex su produžili prema ulaznim vratima. Pozvonili su par puta. Niko nije otvarao. Matija je cimno ručku i vrata su se otvorila. Kad smo ušli unutra imali smo šta i da vidimo.
Užas....

Sledeća epizoda: Where tha fuck are them? S1-E03. Uskoro.

__________________________________________________________________________________

* plastikovac - Prejeftin pelinkovac u 0,5 plastičnom pakovanju - Proizvođač: Principal