"Ovo je priča o bendovima, ekipi na trnovitom putu kad pobedi u ratu za metal." - Mr.Metal
"Unikatna avantura." - New York Times
"Prelep primer kako upornost dovodi do ostvarenja ciljeva." - Oprah Winfrey
"Totalni metal" - Conan O'Brien
Probudio sam se. U ustima mi se jezik lepio za nepca. Memla. Osećaj mrtvog debelog dabra u stomaku. U trenutku skapiram da sam na podu pored kreveta, komplet obučen sve sa patikama na nogama, jebem ti plastikovac*. Epski grozan smrad je dolazio iz klonje, kapiram da sam nočas u neko trenutku kenjo i da sam zaboravio pustit vodu, opet. Kreten. Komp je blejao upaljen, na Firefox-u tab je na Facebook-u, 41 notifikacija, jebale vas aplikacije. Ustao sam i zapalio Drinu, pustio sam vodu jebenoj klonji, otvorio prozor i zatvorio vrata i za sebe. Kao i svako jutro, ritual: kafa i internet. Bio sam u odjeći od juče, što je prilično bazdilo, al od hladnoće i od smrada u klonji, mrzilo me da se kupam. Kad krenem vani zapraću se malo i navalit na sebe tonu dezodoransa. That will sufice. Na netu isti kurac, svi il spavaju il se bude il kukaju na posao il se bedače na facebook statusima. Nisam pošteno ni otvorio oba oka a već sam se smorio ko Džej na košarci. Umirem od gladi, mogao bih do pekare il do Protos-a. Videću. Pustio sam HD ripove SG-1 da se skidaju na torrent i kreno. Izašao sam na trem, laptop mi je ležao u saksiji, jebem ti plastikovac al stvarno. Vani je upeklo sunce iako je jebeni Januar, samo tanako staklo ray-banki me štitilo od beskrajne agonije žmirkanja kroz mamurluk.
Bio je to divan dan u ulici Remedy Lane.
Već deset godina je prošlo otkako smo se kolektivno svi naselili ovde i za svo to vreme ja glumim nekog šefa a na kraju zapadne me jedna od tri kuće koje su najdalje i od pekare, prodavnice i Protos-a. Od kako smo uspešno počeli da širimo i prilično da se bogatimo od metala, ja živim u ulici Remedy Lane br. 18, Matija (naš bubnjar), je odmah preko puta u 17. Desno od moje gajbe je prazna, polu raspala golema garaža koju zovemo Paščara, često tu horgamo pijani da ne bi izlomili gajbe, takođe to je mesto gde naš vozač i DVD producent Nole često i kunta. Činjenica je da se i sad vidi ko je šef, naš agent i manager Bratislav poznatiji kao Mr.LH ili Large Headed je izgradio jebenu vilu od onih 10% ili više koliko nas dere. I to uzeo je jedinu dobru parcelu u celoj ulici, na malom uzvišenju levo od moje kuće, ja mislim da je to broj 22 ili 24, ne idemo tamo često sve se rešava putem telefona ili mail-a. Kada već pričamo o šefovanju, naš kumulativni kum Lex (naš cenjeni vokalista) već neko vreme živi american rock star dream u vili koju je podigao odmah pored LH-ove. Njegova kuća je identična replika Louise Vanderbiltove poznate Vanderbilt gotik vile. Čujem da on i Tommy iz Boneyarda privode tamo svašta, Nole mi je spominjao da jebu maloljetnice na kamione, jebem ti pauze na turnejama. Kao narnolmalniji među svima nama, Mish Magua (naš basista) živi sa svojom ženom i troje dece odmah preko puta LH-ove kuće u broju 21. Čovek ima sasvim lep život, sa porodicom kerom, escalade-om. Jedini rock star izlet koji on ima je njegov baštovan kojeg je unajmio da mu za sitne pare odršava golemi logo Slayera koji mu bleji na travnjaku. Baštovanovog imena se ne sećam, samo znam da je bivši teniser iz Danske, i da je jedno vreme svirao sa nekim bendom iz San Franciska koji je propo radi same svoje gluposti. Blah, ne pratim ta sranja, verujem da bi Sajo (iliti naš dj-klavijaturista) to bolje znao da vam objasni. Mada ja da sam vi, ne bih se cimao skroz dole do Dudži Dadži Valley-a gde je on sagradio svoje kokcasto, nepraktično arhitektonsko govno i gde po celi dan drnda dugmad i zove to sviranjem. Čujem da ovih dana i snima neke jadnike i kao uči ih kako i šta da se radi da im sound bude dobar, pa im onda uvalja korgovih semplera iz Sky Holding maloprodaje. Blah, moramo ponovo da se okupimo, da širimo metal, snaga mu slabi po celom svetu.
Rekoh sebi, zajebi pekaru idem do Protos-a. Dan je najbolje početi sa 500 grama mesa.
Otvorio sam vrata u stilu Vajat Erp i zatekao sam poznatu scenu. Prota je pekao leskovačke uštipke, a za šankom su sedili, čekali i balavili Vuk (inače naš gitarista) i Fikus (kantautor koji je zajebo i Dave Matthews-a sa svojim State of Grey projektom). Za Vuka je inače misterija sa kim se jebeno jebao da dobije jedinu kuću na idealno najmanjoj udaljenosti od pekare, prodavnice i Protos-a. Al jebiga, ipak on po celi dan i bleji tamo.
Jebeni uštipci su mirisali baš kako treba, uff.
"Des bre, Metal?!" zagrokta Vuk daveći se u u zalogaju mesa.
"Eee" promumla Fikus.
"Eoo, svrno da jedem. E bre Protiću baci mi jednu punjenu da se friga i danu jedno pivo vamo ok?"
"Nea frke matori" reče on i zavali mi petaka onom rukom od ulja i komadića mlevenog.
"Šta je tebi? Izgledaš ko kurac. Šta si natakario te cvike" profamfla Vuk, opet kroz zalogaj.
"Ne sere se dok se jede, glupa francuščino" čušnuh ga preko glavurde.
On se zagrcnu na tren i posisa život iz limenke Nikšičkog.
Čudan je to čovek, pored svog piva koje možemo sad da pijemo po svetu car i dalje plaća grozne pare da mu avionom šalju i limenke i buriće Nikšićkog. Sa druge strane tu je Fikus, čovek koji je sve uz muziku postao i svetski poznat digital artist, dizajner. Tek izabrani novi predsednik 46ti predsednik USA, Edward James Olmos, ga je unajmio da napravi istorijski podvig, da redizajnira i grb i zastavu amerike. Fikus je u duhu da će da im napravi neko sranje od umetničarenja i da če da ih orobi za pare.
"Eo je matori, šta ćeš od priloga? Ej bre, probudi se!" Prota me čuknu po cvajama. Opet sam zaspo stojeći, sick shit.
"Reci šta ćeš od priloga."
"Daj urnebes, kupus i pavlaku. I daj to pivo bre, ako imaš Becks biće ok."
"Eo ti, na koga ovo da pišem?"
"Piši na Lex-ov račun, ionako mi dođe neka za piva od sinoć."
"Oke, meni još bolje on bar plaća svoj račun za razliku od tebe šibicaru jedan."
"Ma duvaj ga majmune."
U tom trenutku vani se čulo neko tutnjanje i horganje. Uzeh i pljeku i pivo pa rekoh da vidim koji kurac. Izađem ispred, kad ono nigde ništa, skontam da tutnja odnekud ozgale. Pogledam u nebo kad ono helikopter sleće. Blah, trebao sam da znam LH dolazi na doručak u Protos. Mahnuh ekipi unutra i požurih da zbrišem dok ovaj nije sleteo i izvalio me da sam tu. Dugujem mu i neke pare a i neke albume po ugovoru. Zabio sam se iza Protos-a dok ne prođe cela ceremonija ulaska, tamo iza izvalim Vitni Hjuston se jebe za fix i za krek. Sick shit. Kontam zabošću Vukovog novog Hummera H5t i zbrisat. Objaniću mu kasnije. Sedoh u kola, sve smrdi na pivo i čarape, jebem ti francuze i liberalizam i sve to. Upalio sam plejer, unutra naravno novi Mastodon, vrh. Taman što sam kreno gajbi, zvoni mi fon.
"Zgaaaaaa"
"Nnnnnnrnnnrnrrnnn"
"Desi glupane"
"Matija, puši mi kurac. Eo bežim od LH-a, kontam zabost gajbi i malo drkat gitaru. Ti?"
"Ma jebeš to ajd idemo po Lexa i Budu pa idemo do Nemanje i Darthmaula da se kidamo. Nismo došli živit u jebenu Kaliforniju da sjedimo po cijeli dan."
"I to što kažeš. Ajd piči ti tamo pa ću vas sve pokupim autom, zabo sam Vukovog Hummer-a"
"Hahahaha, iskustvo" izkljrklja on kroz smeh.
"Ajd pa se gledamo, metal."
"Slejer"
Skonto sam da sam osto bez cigara, smor. Kod Vuka u kolima naravno nema ništa, mada sam izvalio njegovo precious Nikšićko na zadnjem sedištu. Sweet. Zastadoh kod gajbe. Uletih, zgrabih dve kutije cigara, bacih pogleda na SG-1 torrent: 64%, nice. Kupatilo je i dalje smrdilo na govno, baš sam mu jebo kevu, zajebi. Dok sam ulazio u kola skapiram da imam neke pošte u sandučetu, ahhh mrzi me da se vraćam. 5 min kasnije sam već bio u Lexovoj gotik vili. Ništa gore, nego kad uđeš negde a ono mrak, još gora memla nego kod mene, garderobe što muške što ženske po podu. U dnevnoj sobi Vile Valo spava na kauču, oko njega tipa 300 piva i cigara, neke tri ribe koje za divno čudo i nisu izgledale tako mladoliko. Jedna je čak bila i podebela. Lex je verovatno gore. Upao sam mu u sobu, iššššš bio je sam. Upalio sam svetlo.
"Ajd ustaj glupane, idemo da pijemo"
"Aaaaa, stari, glava mi se raspada, al ajd" promrmlja on glasom ala Kristofer Li.
"Daj samo da se tušnem pa palimo."
"Ajd, ajd, samo polako. Odo ja dole zapalit jednu."
Zatvorih vrata i strčah dole. Taman zapalih pljugu kad upada Matija.
"Jel onaj zift budan?"
"Jest, sad sam ga probudio."
"Ajd vamo sjednemo samo dok se istušira pa palimo po Budu. Jesi se čuo sa njim?"
"Jesam. Danas će morat da izda akciju na probama je sa novim bendom za onaj side projekat što radi sa ovima iz Isis-a."
"Ahhh do jaja. To moram da čekiram, čim snime nešto."
Nisam ni pola pljuge zbakljo, silazi Lex. Jebeno, brzo tuširanje. A opet sa druge strane on je tanak čovjek, nema ko u mene kulje pa da mu se zaturaju tako stvari.
"Ajd, hoćemo da krenemo?" reče on, malo boljom verzijom Kristofer Li glasa.
"Ajd, može. A šta ćeš sa Tomijem i Valom?"
"Ništa, jebat ih neka kuntaju."
"Hehehehe, jel ti to tu Vile Valo opet? Šta jeste se svi noćas jebali zajedno. Hahaha." oduševljeno zagrana Matija.
"Ne pitaj, neke slike ti ne trebaju u glavi." reče Lex i izađe vani.
Potrpasmo se u kola, svi otvorismo po jedno od Vukovih precious Nikšićkih i pravac Dudži Dadži Valley kod Nemanje i Dartmola.
"Ej, možda je i Sajo gajbi možemo i njega da pokupimo kad smo već u Valley." reče Lex kroz ono pivo.
"Ajd može, nije frka. Samo da nam opet ne navali nekog jebenog dizela da nam bude tag along, kao pročli put onaj metol Junior Jack."
"Neće valjda, posle onolikog napuša od onda." reče Matija i obrisa cvaje o majicu.
"Ništa, vozi zi do njega pa ču ja to već da sredim." dobaci Lex sa zadnjeg sjedišta.
"Oke. Daj mi vamo još jednu limenku tog Vukovog sranja."
"Eo, matori."
Sam Dudži Dadži Valley je na nekih 15tak minuta vožnje od Remedy Lane-a. Nije frka otić do tamo, al to je skroz suprotan svet našem pa često smaraju šabani pa moramo da ih bijemo.
Sajova gajba je bila blizu Nemanjine pa smo bili u fazonu zabost kola kod njega i onda pjehe do Nemanje. Na obodu doline se ukazala ogromna staklena, kockasta tvorevina. To je Sajova gajba, odmah iza nje na nekih 200 metara posle golf courta je kolemi kompleks Sky Holdinga, okovan u alko bond fasadu. Ruglo jedno od zgrade, ali tu je bila bitna funkcija. Kad smo došli ispred Sajove gajbe izvalio sam da je otvorena garaža. Stao sam ispred, zgombali smo po još koje Nikšićko i ispali iz kola.
Sajo je bio garaži, glanjco je jedan od tipa 50 motora koje je imao i iako je imao celi odred ljudi koje je plaćao da mu održavaju mašine, on je sam glanjcao neke od njih. Za sve to je naravno imao neku emo sentiš priču zašto to radi, da ti se smuči život dok odslušaš.
"E ljudi! Otkud vi? Šta ima novo?" graknu on onim pijačastim labrnjama.
"Eo došli po tebe pa da idemo kod Nemanje i Darthmaula da zapartijamo po jednu. On je zvao Matiju i reko da skupi ekipu pa da banemo." rekoh i bacih opušak na travnjak. Malo je reči da se primetilo da je Sajo ispizdio zbog toga.
"Dobro, ajd samo da obučem nešto komotnije i silazim. Sačekajte me tu."
"Oke boss, ajd požuri. Malo mi se piša a neću ti baš na travnjak, nisam neki divljak. Hehehe."
"Ma puši kurac siso jedna." propišta on i ode uz stepenice.
"Ej krenućemo mi polako pa nas ti stigni, znaš gde smo." prodra se Matija.
"Ajd ok." zacvili Sajo sa prozora.
Odmah malo niz put je bila Nemanjina gajba, najveći trip od svih. Elipsoidni, umetnički monument od vile. Bela fasada i crveni stopsol prozori, ljepota. Čudno nam beše što se ne čuje nikakva zika, obično pola ulice trešti od neko psihodelik užasa. Čak su i svetla bila pogašena. Meni se ozbiljno pripišalo pa sam ipak stao kod prvog drveta u Nemanjinom dvorištu da ga osveštam. Matija i Lex su produžili prema ulaznim vratima. Pozvonili su par puta. Niko nije otvarao. Matija je cimno ručku i vrata su se otvorila. Kad smo ušli unutra imali smo šta i da vidimo.
Užas....
Sledeća epizoda: Where tha fuck are them? S1-E03. Uskoro.
"Unikatna avantura." - New York Times
"Prelep primer kako upornost dovodi do ostvarenja ciljeva." - Oprah Winfrey
"Totalni metal" - Conan O'Brien
Probudio sam se. U ustima mi se jezik lepio za nepca. Memla. Osećaj mrtvog debelog dabra u stomaku. U trenutku skapiram da sam na podu pored kreveta, komplet obučen sve sa patikama na nogama, jebem ti plastikovac*. Epski grozan smrad je dolazio iz klonje, kapiram da sam nočas u neko trenutku kenjo i da sam zaboravio pustit vodu, opet. Kreten. Komp je blejao upaljen, na Firefox-u tab je na Facebook-u, 41 notifikacija, jebale vas aplikacije. Ustao sam i zapalio Drinu, pustio sam vodu jebenoj klonji, otvorio prozor i zatvorio vrata i za sebe. Kao i svako jutro, ritual: kafa i internet. Bio sam u odjeći od juče, što je prilično bazdilo, al od hladnoće i od smrada u klonji, mrzilo me da se kupam. Kad krenem vani zapraću se malo i navalit na sebe tonu dezodoransa. That will sufice. Na netu isti kurac, svi il spavaju il se bude il kukaju na posao il se bedače na facebook statusima. Nisam pošteno ni otvorio oba oka a već sam se smorio ko Džej na košarci. Umirem od gladi, mogao bih do pekare il do Protos-a. Videću. Pustio sam HD ripove SG-1 da se skidaju na torrent i kreno. Izašao sam na trem, laptop mi je ležao u saksiji, jebem ti plastikovac al stvarno. Vani je upeklo sunce iako je jebeni Januar, samo tanako staklo ray-banki me štitilo od beskrajne agonije žmirkanja kroz mamurluk.
Bio je to divan dan u ulici Remedy Lane.
Već deset godina je prošlo otkako smo se kolektivno svi naselili ovde i za svo to vreme ja glumim nekog šefa a na kraju zapadne me jedna od tri kuće koje su najdalje i od pekare, prodavnice i Protos-a. Od kako smo uspešno počeli da širimo i prilično da se bogatimo od metala, ja živim u ulici Remedy Lane br. 18, Matija (naš bubnjar), je odmah preko puta u 17. Desno od moje gajbe je prazna, polu raspala golema garaža koju zovemo Paščara, često tu horgamo pijani da ne bi izlomili gajbe, takođe to je mesto gde naš vozač i DVD producent Nole često i kunta. Činjenica je da se i sad vidi ko je šef, naš agent i manager Bratislav poznatiji kao Mr.LH ili Large Headed je izgradio jebenu vilu od onih 10% ili više koliko nas dere. I to uzeo je jedinu dobru parcelu u celoj ulici, na malom uzvišenju levo od moje kuće, ja mislim da je to broj 22 ili 24, ne idemo tamo često sve se rešava putem telefona ili mail-a. Kada već pričamo o šefovanju, naš kumulativni kum Lex (naš cenjeni vokalista) već neko vreme živi american rock star dream u vili koju je podigao odmah pored LH-ove. Njegova kuća je identična replika Louise Vanderbiltove poznate Vanderbilt gotik vile. Čujem da on i Tommy iz Boneyarda privode tamo svašta, Nole mi je spominjao da jebu maloljetnice na kamione, jebem ti pauze na turnejama. Kao narnolmalniji među svima nama, Mish Magua (naš basista) živi sa svojom ženom i troje dece odmah preko puta LH-ove kuće u broju 21. Čovek ima sasvim lep život, sa porodicom kerom, escalade-om. Jedini rock star izlet koji on ima je njegov baštovan kojeg je unajmio da mu za sitne pare odršava golemi logo Slayera koji mu bleji na travnjaku. Baštovanovog imena se ne sećam, samo znam da je bivši teniser iz Danske, i da je jedno vreme svirao sa nekim bendom iz San Franciska koji je propo radi same svoje gluposti. Blah, ne pratim ta sranja, verujem da bi Sajo (iliti naš dj-klavijaturista) to bolje znao da vam objasni. Mada ja da sam vi, ne bih se cimao skroz dole do Dudži Dadži Valley-a gde je on sagradio svoje kokcasto, nepraktično arhitektonsko govno i gde po celi dan drnda dugmad i zove to sviranjem. Čujem da ovih dana i snima neke jadnike i kao uči ih kako i šta da se radi da im sound bude dobar, pa im onda uvalja korgovih semplera iz Sky Holding maloprodaje. Blah, moramo ponovo da se okupimo, da širimo metal, snaga mu slabi po celom svetu.
Rekoh sebi, zajebi pekaru idem do Protos-a. Dan je najbolje početi sa 500 grama mesa.
Otvorio sam vrata u stilu Vajat Erp i zatekao sam poznatu scenu. Prota je pekao leskovačke uštipke, a za šankom su sedili, čekali i balavili Vuk (inače naš gitarista) i Fikus (kantautor koji je zajebo i Dave Matthews-a sa svojim State of Grey projektom). Za Vuka je inače misterija sa kim se jebeno jebao da dobije jedinu kuću na idealno najmanjoj udaljenosti od pekare, prodavnice i Protos-a. Al jebiga, ipak on po celi dan i bleji tamo.
Jebeni uštipci su mirisali baš kako treba, uff.
"Des bre, Metal?!" zagrokta Vuk daveći se u u zalogaju mesa.
"Eee" promumla Fikus.
"Eoo, svrno da jedem. E bre Protiću baci mi jednu punjenu da se friga i danu jedno pivo vamo ok?"
"Nea frke matori" reče on i zavali mi petaka onom rukom od ulja i komadića mlevenog.
"Šta je tebi? Izgledaš ko kurac. Šta si natakario te cvike" profamfla Vuk, opet kroz zalogaj.
"Ne sere se dok se jede, glupa francuščino" čušnuh ga preko glavurde.
On se zagrcnu na tren i posisa život iz limenke Nikšičkog.
Čudan je to čovek, pored svog piva koje možemo sad da pijemo po svetu car i dalje plaća grozne pare da mu avionom šalju i limenke i buriće Nikšićkog. Sa druge strane tu je Fikus, čovek koji je sve uz muziku postao i svetski poznat digital artist, dizajner. Tek izabrani novi predsednik 46ti predsednik USA, Edward James Olmos, ga je unajmio da napravi istorijski podvig, da redizajnira i grb i zastavu amerike. Fikus je u duhu da će da im napravi neko sranje od umetničarenja i da če da ih orobi za pare.
"Eo je matori, šta ćeš od priloga? Ej bre, probudi se!" Prota me čuknu po cvajama. Opet sam zaspo stojeći, sick shit.
"Reci šta ćeš od priloga."
"Daj urnebes, kupus i pavlaku. I daj to pivo bre, ako imaš Becks biće ok."
"Eo ti, na koga ovo da pišem?"
"Piši na Lex-ov račun, ionako mi dođe neka za piva od sinoć."
"Oke, meni još bolje on bar plaća svoj račun za razliku od tebe šibicaru jedan."
"Ma duvaj ga majmune."
U tom trenutku vani se čulo neko tutnjanje i horganje. Uzeh i pljeku i pivo pa rekoh da vidim koji kurac. Izađem ispred, kad ono nigde ništa, skontam da tutnja odnekud ozgale. Pogledam u nebo kad ono helikopter sleće. Blah, trebao sam da znam LH dolazi na doručak u Protos. Mahnuh ekipi unutra i požurih da zbrišem dok ovaj nije sleteo i izvalio me da sam tu. Dugujem mu i neke pare a i neke albume po ugovoru. Zabio sam se iza Protos-a dok ne prođe cela ceremonija ulaska, tamo iza izvalim Vitni Hjuston se jebe za fix i za krek. Sick shit. Kontam zabošću Vukovog novog Hummera H5t i zbrisat. Objaniću mu kasnije. Sedoh u kola, sve smrdi na pivo i čarape, jebem ti francuze i liberalizam i sve to. Upalio sam plejer, unutra naravno novi Mastodon, vrh. Taman što sam kreno gajbi, zvoni mi fon.
"Zgaaaaaa"
"Nnnnnnrnnnrnrrnnn"
"Desi glupane"
"Matija, puši mi kurac. Eo bežim od LH-a, kontam zabost gajbi i malo drkat gitaru. Ti?"
"Ma jebeš to ajd idemo po Lexa i Budu pa idemo do Nemanje i Darthmaula da se kidamo. Nismo došli živit u jebenu Kaliforniju da sjedimo po cijeli dan."
"I to što kažeš. Ajd piči ti tamo pa ću vas sve pokupim autom, zabo sam Vukovog Hummer-a"
"Hahahaha, iskustvo" izkljrklja on kroz smeh.
"Ajd pa se gledamo, metal."
"Slejer"
Skonto sam da sam osto bez cigara, smor. Kod Vuka u kolima naravno nema ništa, mada sam izvalio njegovo precious Nikšićko na zadnjem sedištu. Sweet. Zastadoh kod gajbe. Uletih, zgrabih dve kutije cigara, bacih pogleda na SG-1 torrent: 64%, nice. Kupatilo je i dalje smrdilo na govno, baš sam mu jebo kevu, zajebi. Dok sam ulazio u kola skapiram da imam neke pošte u sandučetu, ahhh mrzi me da se vraćam. 5 min kasnije sam već bio u Lexovoj gotik vili. Ništa gore, nego kad uđeš negde a ono mrak, još gora memla nego kod mene, garderobe što muške što ženske po podu. U dnevnoj sobi Vile Valo spava na kauču, oko njega tipa 300 piva i cigara, neke tri ribe koje za divno čudo i nisu izgledale tako mladoliko. Jedna je čak bila i podebela. Lex je verovatno gore. Upao sam mu u sobu, iššššš bio je sam. Upalio sam svetlo.
"Ajd ustaj glupane, idemo da pijemo"
"Aaaaa, stari, glava mi se raspada, al ajd" promrmlja on glasom ala Kristofer Li.
"Daj samo da se tušnem pa palimo."
"Ajd, ajd, samo polako. Odo ja dole zapalit jednu."
Zatvorih vrata i strčah dole. Taman zapalih pljugu kad upada Matija.
"Jel onaj zift budan?"
"Jest, sad sam ga probudio."
"Ajd vamo sjednemo samo dok se istušira pa palimo po Budu. Jesi se čuo sa njim?"
"Jesam. Danas će morat da izda akciju na probama je sa novim bendom za onaj side projekat što radi sa ovima iz Isis-a."
"Ahhh do jaja. To moram da čekiram, čim snime nešto."
Nisam ni pola pljuge zbakljo, silazi Lex. Jebeno, brzo tuširanje. A opet sa druge strane on je tanak čovjek, nema ko u mene kulje pa da mu se zaturaju tako stvari.
"Ajd, hoćemo da krenemo?" reče on, malo boljom verzijom Kristofer Li glasa.
"Ajd, može. A šta ćeš sa Tomijem i Valom?"
"Ništa, jebat ih neka kuntaju."
"Hehehehe, jel ti to tu Vile Valo opet? Šta jeste se svi noćas jebali zajedno. Hahaha." oduševljeno zagrana Matija.
"Ne pitaj, neke slike ti ne trebaju u glavi." reče Lex i izađe vani.
Potrpasmo se u kola, svi otvorismo po jedno od Vukovih precious Nikšićkih i pravac Dudži Dadži Valley kod Nemanje i Dartmola.
"Ej, možda je i Sajo gajbi možemo i njega da pokupimo kad smo već u Valley." reče Lex kroz ono pivo.
"Ajd može, nije frka. Samo da nam opet ne navali nekog jebenog dizela da nam bude tag along, kao pročli put onaj metol Junior Jack."
"Neće valjda, posle onolikog napuša od onda." reče Matija i obrisa cvaje o majicu.
"Ništa, vozi zi do njega pa ču ja to već da sredim." dobaci Lex sa zadnjeg sjedišta.
"Oke. Daj mi vamo još jednu limenku tog Vukovog sranja."
"Eo, matori."
Sam Dudži Dadži Valley je na nekih 15tak minuta vožnje od Remedy Lane-a. Nije frka otić do tamo, al to je skroz suprotan svet našem pa često smaraju šabani pa moramo da ih bijemo.
Sajova gajba je bila blizu Nemanjine pa smo bili u fazonu zabost kola kod njega i onda pjehe do Nemanje. Na obodu doline se ukazala ogromna staklena, kockasta tvorevina. To je Sajova gajba, odmah iza nje na nekih 200 metara posle golf courta je kolemi kompleks Sky Holdinga, okovan u alko bond fasadu. Ruglo jedno od zgrade, ali tu je bila bitna funkcija. Kad smo došli ispred Sajove gajbe izvalio sam da je otvorena garaža. Stao sam ispred, zgombali smo po još koje Nikšićko i ispali iz kola.
Sajo je bio garaži, glanjco je jedan od tipa 50 motora koje je imao i iako je imao celi odred ljudi koje je plaćao da mu održavaju mašine, on je sam glanjcao neke od njih. Za sve to je naravno imao neku emo sentiš priču zašto to radi, da ti se smuči život dok odslušaš.
"E ljudi! Otkud vi? Šta ima novo?" graknu on onim pijačastim labrnjama.
"Eo došli po tebe pa da idemo kod Nemanje i Darthmaula da zapartijamo po jednu. On je zvao Matiju i reko da skupi ekipu pa da banemo." rekoh i bacih opušak na travnjak. Malo je reči da se primetilo da je Sajo ispizdio zbog toga.
"Dobro, ajd samo da obučem nešto komotnije i silazim. Sačekajte me tu."
"Oke boss, ajd požuri. Malo mi se piša a neću ti baš na travnjak, nisam neki divljak. Hehehe."
"Ma puši kurac siso jedna." propišta on i ode uz stepenice.
"Ej krenućemo mi polako pa nas ti stigni, znaš gde smo." prodra se Matija.
"Ajd ok." zacvili Sajo sa prozora.
Odmah malo niz put je bila Nemanjina gajba, najveći trip od svih. Elipsoidni, umetnički monument od vile. Bela fasada i crveni stopsol prozori, ljepota. Čudno nam beše što se ne čuje nikakva zika, obično pola ulice trešti od neko psihodelik užasa. Čak su i svetla bila pogašena. Meni se ozbiljno pripišalo pa sam ipak stao kod prvog drveta u Nemanjinom dvorištu da ga osveštam. Matija i Lex su produžili prema ulaznim vratima. Pozvonili su par puta. Niko nije otvarao. Matija je cimno ručku i vrata su se otvorila. Kad smo ušli unutra imali smo šta i da vidimo.
Užas....
Sledeća epizoda: Where tha fuck are them? S1-E03. Uskoro.
* plastikovac - Prejeftin pelinkovac u 0,5 plastičnom pakovanju - Proizvođač: Principal
February 2, 2009 at 5:49 AM
February 2, 2009 at 9:34 AM