Čudo je kako se ljudi varaju. Nije alkohol taj koji te opusti kad te stegnu muke oko grla, kada celo vreme gutaš nešto a ne prolazi. Prava raje je lijek. U trenutcima kad pomislim da mi je pobeda metala donijela sve što sam ikada želeo, sjebem se kad shvatim da se varam. Nešto nedostaje.
I sada sam u kafani, pored mene je Milke, burazer moj. Pijem dobro pivo, još bolju rakiju, džombam pomfrit iliti "ponfrit" kako i dalje piše u gazda Nešinom meniju umazanom uljem i sulcem, čekam da dođu ostali. Ona slatka riba što je ušla, nestala je negde među obrisima stolova, iza senki kockastih glava i masnih kosa. Milke je sedeo mirno i cevčio svoje pivo, bio je srećan što je ispo iz letargije makar na sekundu. Često mi kaže da nam zavidi što stalno pijemo, pušimo, partijamo, bar se ne smaramo. A ne zna da i to u jednom trenutku pređe u letargiju. Živote, pičko jedna. U ovom celom svom konemplativnom i sebičnom ronjenju ka dnu života počeo sam nesvesno da frfljam razna sranja sebi u brkove. Milke me pogledo blago telećim, ravnodušnim pogledom.
"Buraz bre, jesi ok?"
"Ma kul sam stari, kul sam, ovo je samo jedan od onih mojih trenutaka."
"E zajebi me toga kad sam ja sa tobom, kad god smo na pauzi od metala, ne gledamo se često zato iskuliraj i daj da granamo!"
"A i to što kažeš stari, jedno veče raspada više ili manje ništaneće promeniti."
U tom trenutku vrata lupiše o čiviluk iza njih, čulo se samo jedno preglasno:
"Zggggggaaaaaaaaaaaaa" zaurlika Matija
"Des bre mala, ajd sedajte."
Lex i Matija sedoše prekoputa, e a Milke je ostao da predsedava stolom, na čelu.
Gazda Neša po automatizmu samo donese još kompleta.
"Lex bre, šta je sa Nemanjom i Darthom?"
"Spavaju još su komirani, usput LH javlja da su Luku odvezli da malo "odmori" u bolnicu. I dalje divlja ko majmun niko ne zna kad će da ga prođe ona mrlja. Sad će nekad da svrate i Vuk i Sajo."
Prošlo je podosta vremena od kako smo svi bili zajedno na istom mestu. Moglo bi nešto i da se radi u skorije vreme. Veče je teklo polako, rakija je očajnički pokušavala da sustigne pivo koje je teklo u rekama. Pomfrit i kobasice su postali nebitni. Iako kafana ne radi do kasno u noć mi smo znali da iskoristimo vreme koje smo imali. Pripišalo mi se grozomorno. Odgegao sam se do wc-a. Pasja hladnoća je činila da se naježim ko pička, odakle sve to dolazi nije mi bilo jasno a ni bitno. Pišaća se dimila ko da je decembar mesec. Od krompira i piva se nadimam, pokušao sam da kenjam, nije išlo. Bole kurac, prdeću ko brav. Voda je previše hladna da bi se prale ruke, zapalio sam pljugu umesto svega toga. Kad sam se vratio do stola izvalio sam da su Vuk i Sajo stigli. Elderi metala su bili ponovo na okupu, celi bend je bio tu. Retko se to dešavalo ovihi dana, ko jebeni entmut. Godinu i više dana je prošlo od poslednje turneje, a album tek nije snimljen bar dve godine. Propast. Ima nešto što te pretvori u lenčugu, kada dobiješ neke stvari koje si hteo pola života, a sada ih imaš kad hoćeš.
Pivo na pivo, rakija na rakiju. Pivo za vrat, rakija po stolu, pomfrit po podu. Svi smo granali. Sa Matijinog telefona je krčila i prštila muzika, i dalje neki novi Porcupine. Gazda Neša nas je utišavao. Vuk se ubandačio, nije mu bilo dobro. Pričao je tome kako ga muči što mi ne radimo kurca, a on sad mora da ide i da nosi helanke na turneji sa Heterom i Tokio Hotelom.
"Ajmo negde da se nosimo u kurac da pravimo sranja. Zgaaaaa."
"Ajd meni isti kurac, dok god nisam gajbi." reče Milke.
Kolektivno se složismo.
"Gazda Nešo, stavite ovo na LH-ov račun i dajte mu kad ujutru dođe na doručak, neće on imati problema sa tim."
"Ok, nema problema, ajd vidimo se." zagrowla Neša.
"I gde ćemo?" upita Sajo.
"Ajmo do "il pleut" tamo uvek ima dobre ekipe." kaže Lex.
"Ajmo. Jel iko u stanju da vozi?"
Pogledasmo se kolektivno u znak neodobravanja.
"Ništa idemo tabanusom."
Il pleut je klub na samom obronku Dudži Dadži Valley-a. U suštini fensi mesto, al ajde negde mora da se bleji kad se zatvori kafana. Do tamo ima dobrih 20tak minuta hoda od kafane. Nestalo mi je i cigara. Matiju sam smorio da mi da bar kutiju, on je uvek imao. Zapalio sam jednu, osećao sam se ko da nisam pušio plućima već mozgom, stvari su postajale još mutnije. Već mi je bilo žao kola i varijabilnih objekata usput. Nisam ni završio misao već se ćuo dobro poznati zvuk. Pet šest metara dalje video sam siluetu retrovizora u vazduhu. Jedan od najstarijis sportova koje smo razvili. Popularna "krčagija" iliti krčenje retrovizora sa kola uz put. Za ovu namenu Matija i ja smo nabavili i male policijske pendreke popularne "pepavce" da retrovizori lepše lete.
"Zgaaaa." zaurlika Vuk i počupa neke tablice.
"Hahaha. Ove još uvek nemam."
"Glupane naravno da nemaš ne postoje dve iste tablice." procijuka Sajo.
"Ergghhh, debili. Nikad mi neće biti jasno što vam to treba. Umesto da ste ovako graciozni ko ja." prolupa Lex.
"Matori kad bi bio ko ti odgrizo bi sebi kurac. Jebo te Vile Valo, ili sti već njega, kako god da je bilo." kaže Milke.
Smeh je bio zarazan i kolektivan. Noć je zvonila od krckanja ogledala i savijanja tablica.
Put na kraju naravno nije trajao koliko je trebalo. Sat vremena smo ugnjetavali trotoare, tuđa kola, žardinjere i telefonske govornice. Pred nama se napokon ukazao "il pleut".
Masivna, old school građevina sa par reflektora ispred i par čuvara koji su radili kao obezbeđenje čiji kumulativni IQ je bio manji od žive ograde pored koje su stajali. Lex je kao i obično kreno da se raspravlja sa svima i da se vređa jer oni balvani hoće da odrade pretres. Sajo je svojom kvazi umirujućom bojom glasa smirivao situaciju. Ovo ništa neće izaći na dobro. Na kraju smo svi ipak ušli bez pretresa. Il pleut je realan dizeldorf od kluba, dizel do dizela i avangardni liberalni likovi sa pletenim torbama i šalovima na +29 stepeni. Slatko. Matija i Sajo su se pekli na sve te urbane klinke pa ajd neka im. Seo sam za šank. Stolica je klackala. Pored svog tog kiča imaju jebene funjave drvene stolice. Debilizam je kao materija, ne da se uništit niti do kraja shvatit.
"Danu mala vamo kajsiju i pivo, a ovim ostalim šta hoće."
"Kojim ostalim?"
Okreno sam se, u masi sam video sam Milketovu ćelu i Vukovo žbunje od kose.
"Alo ba konji, ajte vamo." izerah je kilmisterizovanim glasom.
Vuk je onako pijan suptilno raskrčio put kroz masu.
Sedoše i oni na šank. Na Milketu se videlo da mu je do jaja, ali i da mu je žao što je veče poomaklo. Bliži se jutro, bliži se gajba. Vuk je, kao i uvek kad se napije, dobio facijalis. Seli smo, uzeli neka pića. Tukla je neka grozota od house-a. Realno smo seli i krenuli da se dogovaramo kada i gde ćemo da se nađemo da pravimo demo-e za album, red je više bio. Opet pivo na pivo, a rakija trči za njima. Mozak se polako usirio a onda skašio. Taman sam počeo da shvatam da mi se motorika totalno kripelizuje i da ću verovatno da visim o nečijem vratu dok se ne vratim gajbi, kad de žamor ljudi iza nas postao naglo glasniji. Muzike je stala, čula se samo lomljavina. Okreno sam se preo ramena i na drugoj strani sale video Lex-a kako se unosi nekom liku tri puta njegove veličine a na podu već leži neki car i Sajo mu drži nogu preko labrnje. Prgava Crnogorska narav je pobedila opet. Ne bi se uzbuđivao da nisam video kako im od pozadi prilaze ona dva balvana sa ulaza u klub. Vuk je pre mene skapirao šta se događa i već se probijao kroz ljude pokušavajući da prođe mamlazim i pukne ih sa leđa, Milke je otišao sa njim. Ko zna gde je bio Matija. Vuk i Milke su zakasinili i prvi od mamlaza je već dovatio Saja i kreno sa de čupa sa njim. Okreno sam se sve sa stolicom, stegao sam rukom rukohvat, počupao sam rukohvat sve sa naslanjačem i u drugu ruku i pošao da skakućem sa jednog barskog stola na drugi pravo prema njima. U tom trenutku Matija je ispao iz klonje, sjebo se, povadio utoku i kreno da urla. Nastala je opšta gužva, panika i makljaža. Onaj preveliki lik je dovatio Lex-a navalio ga na sto i krenu da ga puni šakama. Zaleteo sam se, kehno ga naslanjačem po glavi, Lex ga je svalio pored stola i kreno da ga puni kriglom. Sajo se izkoprcao od onog balvana tako što ga je ujeo za glavu, debil je zakukao a Sajo ga ja uzeo zalivat šakama. Drugog balvana su stigli Milke i Vuk, onda ga je Milke držao dok mu je Vuk objašnjavao osnove francuskog, pijanog kung-fu-a. Matija je mahao utokom pred ekipom od oba bagera koji su srali Lex-u i Saju. Ja sam stajao pored Lex-a i Saja i manijakalno mahao kriglom i naslonjačem od stolice da neko ne prtrči slučajno. Sve bi bilo totalno kul da se na vratima nije pojavio gazda kluba sa pumparicom i kreno prema nama.
"Go kurac, hiljadu ti jebem majki. Ajmo svi napolje, polazite!" uzviknu on.
Milke ga nije ni čuo ni video pa je dobio kundak u potiljak. Vuk se iskobeljo, uzmako povuko Milketa vani. Ja, Sajo, Lex smo krenuli sa druge strane kluba, Matija je za nama išao i dalje mašuči utokom da nas neko ne prati. Izvalio sam da mi je nešto po nozi mokro i da boli ko sam nečastivi. Zastao sam i izvalio komad stakla od boce zabijen u list. Mora dok sam preskako one stolove da sam se nagrdio a nisam ni skonto. Milke je bio obeznanjen, a Sajo i Lex su bogarali i pretili u pravcu kluba. Sve bi se dobro završilo da za nama ipak nisu izašli svi oni balvani sa kojima smo se kačili. Trčanje nije bila opcija, ne sa mojom nogom i obeznanjenim Milketom. Zaslepela su nas duga svetla kola koja su stala ispred nas. Vrata su se otvorila. To su bili Nemanja i Darth sa njihovim hipi kombijem. Kako, kad i gde? Nisam postavljao pitanja.
"Ajde bre upadaje budale!" zavika Darth.
"Opušteno matori, evo ih idu." kaže Nemanja.
Ukrcali smo se pozadi zatvorili vrata. Nemanja je zgazio kombi i okrenuo se na put ka Remedy Lane. Svi smo se skupili oko Milketa, Sajo ga je cimao i cijukao iznad njega.
"Mišu, jel ti ok? Probudi se bre!"
Otvorio sam jedno od piva u kombiju i polio ga po glavi. Naglo se probudio i na shvatio suštinu bola od kundaka u vugla.
"Mamu vam jebem, što prosipate pivo." prokašlja on.
Svi zahorgasmo u smeh. Matija je bio neumoran kao i obično.
"E, Nemanja pusti neki slejer!"
"Nema problema matori, pusti šta god hoćeš."
Uz Raining Blood i krimizno jutranje nebo preko kojih se pesma nadovezivala na Milketovu rascvetalu lobanju, hipi kombije gutao asfalt ispod sebe.
Bilo je to divno jutro u Remedy Lane.
I sada sam u kafani, pored mene je Milke, burazer moj. Pijem dobro pivo, još bolju rakiju, džombam pomfrit iliti "ponfrit" kako i dalje piše u gazda Nešinom meniju umazanom uljem i sulcem, čekam da dođu ostali. Ona slatka riba što je ušla, nestala je negde među obrisima stolova, iza senki kockastih glava i masnih kosa. Milke je sedeo mirno i cevčio svoje pivo, bio je srećan što je ispo iz letargije makar na sekundu. Često mi kaže da nam zavidi što stalno pijemo, pušimo, partijamo, bar se ne smaramo. A ne zna da i to u jednom trenutku pređe u letargiju. Živote, pičko jedna. U ovom celom svom konemplativnom i sebičnom ronjenju ka dnu života počeo sam nesvesno da frfljam razna sranja sebi u brkove. Milke me pogledo blago telećim, ravnodušnim pogledom.
"Buraz bre, jesi ok?"
"Ma kul sam stari, kul sam, ovo je samo jedan od onih mojih trenutaka."
"E zajebi me toga kad sam ja sa tobom, kad god smo na pauzi od metala, ne gledamo se često zato iskuliraj i daj da granamo!"
"A i to što kažeš stari, jedno veče raspada više ili manje ništaneće promeniti."
U tom trenutku vrata lupiše o čiviluk iza njih, čulo se samo jedno preglasno:
"Zggggggaaaaaaaaaaaaa" zaurlika Matija
"Des bre mala, ajd sedajte."
Lex i Matija sedoše prekoputa, e a Milke je ostao da predsedava stolom, na čelu.
Gazda Neša po automatizmu samo donese još kompleta.
"Lex bre, šta je sa Nemanjom i Darthom?"
"Spavaju još su komirani, usput LH javlja da su Luku odvezli da malo "odmori" u bolnicu. I dalje divlja ko majmun niko ne zna kad će da ga prođe ona mrlja. Sad će nekad da svrate i Vuk i Sajo."
Prošlo je podosta vremena od kako smo svi bili zajedno na istom mestu. Moglo bi nešto i da se radi u skorije vreme. Veče je teklo polako, rakija je očajnički pokušavala da sustigne pivo koje je teklo u rekama. Pomfrit i kobasice su postali nebitni. Iako kafana ne radi do kasno u noć mi smo znali da iskoristimo vreme koje smo imali. Pripišalo mi se grozomorno. Odgegao sam se do wc-a. Pasja hladnoća je činila da se naježim ko pička, odakle sve to dolazi nije mi bilo jasno a ni bitno. Pišaća se dimila ko da je decembar mesec. Od krompira i piva se nadimam, pokušao sam da kenjam, nije išlo. Bole kurac, prdeću ko brav. Voda je previše hladna da bi se prale ruke, zapalio sam pljugu umesto svega toga. Kad sam se vratio do stola izvalio sam da su Vuk i Sajo stigli. Elderi metala su bili ponovo na okupu, celi bend je bio tu. Retko se to dešavalo ovihi dana, ko jebeni entmut. Godinu i više dana je prošlo od poslednje turneje, a album tek nije snimljen bar dve godine. Propast. Ima nešto što te pretvori u lenčugu, kada dobiješ neke stvari koje si hteo pola života, a sada ih imaš kad hoćeš.
Pivo na pivo, rakija na rakiju. Pivo za vrat, rakija po stolu, pomfrit po podu. Svi smo granali. Sa Matijinog telefona je krčila i prštila muzika, i dalje neki novi Porcupine. Gazda Neša nas je utišavao. Vuk se ubandačio, nije mu bilo dobro. Pričao je tome kako ga muči što mi ne radimo kurca, a on sad mora da ide i da nosi helanke na turneji sa Heterom i Tokio Hotelom.
"Ajmo negde da se nosimo u kurac da pravimo sranja. Zgaaaaa."
"Ajd meni isti kurac, dok god nisam gajbi." reče Milke.
Kolektivno se složismo.
"Gazda Nešo, stavite ovo na LH-ov račun i dajte mu kad ujutru dođe na doručak, neće on imati problema sa tim."
"Ok, nema problema, ajd vidimo se." zagrowla Neša.
"I gde ćemo?" upita Sajo.
"Ajmo do "il pleut" tamo uvek ima dobre ekipe." kaže Lex.
"Ajmo. Jel iko u stanju da vozi?"
Pogledasmo se kolektivno u znak neodobravanja.
"Ništa idemo tabanusom."
Il pleut je klub na samom obronku Dudži Dadži Valley-a. U suštini fensi mesto, al ajde negde mora da se bleji kad se zatvori kafana. Do tamo ima dobrih 20tak minuta hoda od kafane. Nestalo mi je i cigara. Matiju sam smorio da mi da bar kutiju, on je uvek imao. Zapalio sam jednu, osećao sam se ko da nisam pušio plućima već mozgom, stvari su postajale još mutnije. Već mi je bilo žao kola i varijabilnih objekata usput. Nisam ni završio misao već se ćuo dobro poznati zvuk. Pet šest metara dalje video sam siluetu retrovizora u vazduhu. Jedan od najstarijis sportova koje smo razvili. Popularna "krčagija" iliti krčenje retrovizora sa kola uz put. Za ovu namenu Matija i ja smo nabavili i male policijske pendreke popularne "pepavce" da retrovizori lepše lete.
"Zgaaaa." zaurlika Vuk i počupa neke tablice.
"Hahaha. Ove još uvek nemam."
"Glupane naravno da nemaš ne postoje dve iste tablice." procijuka Sajo.
"Ergghhh, debili. Nikad mi neće biti jasno što vam to treba. Umesto da ste ovako graciozni ko ja." prolupa Lex.
"Matori kad bi bio ko ti odgrizo bi sebi kurac. Jebo te Vile Valo, ili sti već njega, kako god da je bilo." kaže Milke.
Smeh je bio zarazan i kolektivan. Noć je zvonila od krckanja ogledala i savijanja tablica.
Put na kraju naravno nije trajao koliko je trebalo. Sat vremena smo ugnjetavali trotoare, tuđa kola, žardinjere i telefonske govornice. Pred nama se napokon ukazao "il pleut".
Masivna, old school građevina sa par reflektora ispred i par čuvara koji su radili kao obezbeđenje čiji kumulativni IQ je bio manji od žive ograde pored koje su stajali. Lex je kao i obično kreno da se raspravlja sa svima i da se vređa jer oni balvani hoće da odrade pretres. Sajo je svojom kvazi umirujućom bojom glasa smirivao situaciju. Ovo ništa neće izaći na dobro. Na kraju smo svi ipak ušli bez pretresa. Il pleut je realan dizeldorf od kluba, dizel do dizela i avangardni liberalni likovi sa pletenim torbama i šalovima na +29 stepeni. Slatko. Matija i Sajo su se pekli na sve te urbane klinke pa ajd neka im. Seo sam za šank. Stolica je klackala. Pored svog tog kiča imaju jebene funjave drvene stolice. Debilizam je kao materija, ne da se uništit niti do kraja shvatit.
"Danu mala vamo kajsiju i pivo, a ovim ostalim šta hoće."
"Kojim ostalim?"
Okreno sam se, u masi sam video sam Milketovu ćelu i Vukovo žbunje od kose.
"Alo ba konji, ajte vamo." izerah je kilmisterizovanim glasom.
Vuk je onako pijan suptilno raskrčio put kroz masu.
Sedoše i oni na šank. Na Milketu se videlo da mu je do jaja, ali i da mu je žao što je veče poomaklo. Bliži se jutro, bliži se gajba. Vuk je, kao i uvek kad se napije, dobio facijalis. Seli smo, uzeli neka pića. Tukla je neka grozota od house-a. Realno smo seli i krenuli da se dogovaramo kada i gde ćemo da se nađemo da pravimo demo-e za album, red je više bio. Opet pivo na pivo, a rakija trči za njima. Mozak se polako usirio a onda skašio. Taman sam počeo da shvatam da mi se motorika totalno kripelizuje i da ću verovatno da visim o nečijem vratu dok se ne vratim gajbi, kad de žamor ljudi iza nas postao naglo glasniji. Muzike je stala, čula se samo lomljavina. Okreno sam se preo ramena i na drugoj strani sale video Lex-a kako se unosi nekom liku tri puta njegove veličine a na podu već leži neki car i Sajo mu drži nogu preko labrnje. Prgava Crnogorska narav je pobedila opet. Ne bi se uzbuđivao da nisam video kako im od pozadi prilaze ona dva balvana sa ulaza u klub. Vuk je pre mene skapirao šta se događa i već se probijao kroz ljude pokušavajući da prođe mamlazim i pukne ih sa leđa, Milke je otišao sa njim. Ko zna gde je bio Matija. Vuk i Milke su zakasinili i prvi od mamlaza je već dovatio Saja i kreno sa de čupa sa njim. Okreno sam se sve sa stolicom, stegao sam rukom rukohvat, počupao sam rukohvat sve sa naslanjačem i u drugu ruku i pošao da skakućem sa jednog barskog stola na drugi pravo prema njima. U tom trenutku Matija je ispao iz klonje, sjebo se, povadio utoku i kreno da urla. Nastala je opšta gužva, panika i makljaža. Onaj preveliki lik je dovatio Lex-a navalio ga na sto i krenu da ga puni šakama. Zaleteo sam se, kehno ga naslanjačem po glavi, Lex ga je svalio pored stola i kreno da ga puni kriglom. Sajo se izkoprcao od onog balvana tako što ga je ujeo za glavu, debil je zakukao a Sajo ga ja uzeo zalivat šakama. Drugog balvana su stigli Milke i Vuk, onda ga je Milke držao dok mu je Vuk objašnjavao osnove francuskog, pijanog kung-fu-a. Matija je mahao utokom pred ekipom od oba bagera koji su srali Lex-u i Saju. Ja sam stajao pored Lex-a i Saja i manijakalno mahao kriglom i naslonjačem od stolice da neko ne prtrči slučajno. Sve bi bilo totalno kul da se na vratima nije pojavio gazda kluba sa pumparicom i kreno prema nama.
"Go kurac, hiljadu ti jebem majki. Ajmo svi napolje, polazite!" uzviknu on.
Milke ga nije ni čuo ni video pa je dobio kundak u potiljak. Vuk se iskobeljo, uzmako povuko Milketa vani. Ja, Sajo, Lex smo krenuli sa druge strane kluba, Matija je za nama išao i dalje mašuči utokom da nas neko ne prati. Izvalio sam da mi je nešto po nozi mokro i da boli ko sam nečastivi. Zastao sam i izvalio komad stakla od boce zabijen u list. Mora dok sam preskako one stolove da sam se nagrdio a nisam ni skonto. Milke je bio obeznanjen, a Sajo i Lex su bogarali i pretili u pravcu kluba. Sve bi se dobro završilo da za nama ipak nisu izašli svi oni balvani sa kojima smo se kačili. Trčanje nije bila opcija, ne sa mojom nogom i obeznanjenim Milketom. Zaslepela su nas duga svetla kola koja su stala ispred nas. Vrata su se otvorila. To su bili Nemanja i Darth sa njihovim hipi kombijem. Kako, kad i gde? Nisam postavljao pitanja.
"Ajde bre upadaje budale!" zavika Darth.
"Opušteno matori, evo ih idu." kaže Nemanja.
Ukrcali smo se pozadi zatvorili vrata. Nemanja je zgazio kombi i okrenuo se na put ka Remedy Lane. Svi smo se skupili oko Milketa, Sajo ga je cimao i cijukao iznad njega.
"Mišu, jel ti ok? Probudi se bre!"
Otvorio sam jedno od piva u kombiju i polio ga po glavi. Naglo se probudio i na shvatio suštinu bola od kundaka u vugla.
"Mamu vam jebem, što prosipate pivo." prokašlja on.
Svi zahorgasmo u smeh. Matija je bio neumoran kao i obično.
"E, Nemanja pusti neki slejer!"
"Nema problema matori, pusti šta god hoćeš."
Uz Raining Blood i krimizno jutranje nebo preko kojih se pesma nadovezivala na Milketovu rascvetalu lobanju, hipi kombije gutao asfalt ispod sebe.
Bilo je to divno jutro u Remedy Lane.
